18+
Немачки канцелар Ангела Меркел је рекла да би пажња самита требало да буде усмерена на следећа питања: “На које пројекте помоћи избеглицама у Турској треба 'алоцирати' три милијарде еура из Брисела; како заштитити спољне границе ЕУ; како сада помоћи Грчкој где је ситуација са избеглицама тешка?” Алокација три милијарде еура за Турску је договорена пре пар месеци, али је касније одложена.
Не постоји никаква потврда која би лидере европских земаља уверила да ће предвиђени новац бити потрошен на предвиђени начин. Чешки председник Милош Земан је изјавио, пре одласка на самит у Брисел, да се противи давању три милијарде еура Турској. Према његовом мишљењу, Турци не само да нису у стању да зауставе прилив избеглица у Европу, него они то и неће да ураде.
Према нашим изворима, Турска намерно користи избеглице као инструмент притиска на ЕУ. Средином фебруара, турски председник Реџеп Тајип Ердоган је претио да ће избеглицама отворити границе ка ЕУ. И изгледа да је успео. Уочи самита, немачки канцелар Ангела Меркел је обећала Турској да ће убрзати процес њеног пријема у ЕУ. Меркел је изјавила да ће Турска бити примљена у ЕУ чим реши мигрантску кризу.
Овог пута и Турци су искористили своје вештине да мигрантску кризу у Европи још погоршају, како би промовисали своје интересе. Турска страна је посебно инсистирала на додатне три милијарде еура, како би се суочила са проблемима миграната. Поред тога, Турска захтева да ЕУ уведе безвизни режим за Турску у јулу, а не у октобру, како је раније планирано. Анкара такође захтева убрзавање преговора о приступу ЕУ.
Турска, заузврат, нуди да од одређеног датума, прихвати све избеглице које покушавају да стигну до Европе, крећући се Балканском рутом. Турска је, такође, спремна да прихвати и и све избеглице које се тренутно налазе на грчким острвима у Егејском мору. А онда би ЕУ требало да прихвати исти толики број избеглица из Турске и распореди их по земљама чланицама.
Лидери ЕУ су поздравили овај план, али нису баш сви били довољно убеђени да га и прихвате. ЕУ, такође, жели да Турској алоцира мању суму новца.
Уочи самита, Председник Савета Европе, Доналд Туск је посетио Турску, а пре тога, Грчка и балканске државе заједно са Аустријом су затвориле своје границе за мигранте. Једна од главних тема било је затварање Балканске транспортне руте за избеглице ка Европи. Ово показује да Туск није успео да се договори са Аустријом, Хрватском, Словенијом и са две државе које нису у ЕУ, Србијом и Македонијом, да се границе отворе за мигранте.
Ово ствара проблеме у Грчкој, где се сада налази огроман број избеглица које не могу кренути ка европским земљама. За решење проблема у Грчкој, неопходно је створити механизме за оштрију контролу спољних граница ЕУ. Основно питање је грчка поморска граница са Турском.
Чак и ако Турци понуде решење, за које ће ЕУ морати дебело да плати, питање редистрибуције миграната ће и даље остати отворено. Источноевропске земље су против ове мере. Мађарска је већ најавила да ће одржати референдум о квотама за прихват избеглица, које је ЕУ наметнула. Ово исто може урадити и Словачка, балтичке државе и Пољска, јер се све ове државе противе редистрибуцији миграната са Блиског истока у њихове земље. Извештаји кажу да је Мађарска та која је блокирала турску понуду, због неслагања са планом директног преузимања избеглица из Турске и њихово пресељење у европске државе.
Од 160 000 људи, које ЕУ “прихвата” да расели, Немачка је спремна да прихвати 40 000 људи, Француска 30 000, Португалија 10 000. Судбина осталих би остала непозната за сада. Британски премијер Дејвид Камерон је раније изјавио да његова држава неће учествовати у овим плановима, јер ужива посебан статус у ЕУ.
Државе ЕУ би најрадије проблем миграната решиле саме, затварајући границе унутар ЕУ и уводећи пасошке контроле. То би, у ствари, ограничило слободно кретање између самих држава чланица и значило би суспензију потписаног Шенгенског споразума. Тако да државе сâме морају да предузимају неке кораке, јер ЕУ не може да смисли ефикасну политику како би се суочила са мигрантском претњом.
Осим тога, владајућа елита ЕУ прилив миграната не сматра претњом. Он су спремни да приме избелгице директно из Турске. У том случају ниједна ограда неће спасити Европу од миграната. Питања која се тичу идентитета “нових Европљана” се игноришу, јер фактор идентитета се традиционално не разматра у оквиру доминантно либералне идеологије у Европи.
Заметили опечатку на сайте? Выделите текст с ошибкой и нажмите Ctrl+Enter.
