Масовни протести у Француској против Ел Хомријеве реформе

Француска се после маја 1968. године, суочила са новим друштвом, чија идеологија постаје углавном либерално-либертаријанска чији је главни циљ уништавање: 1) ливечарског социјалног модела (којег је штитила Француска комунистичка партија) и 2) десничарског моралног става (кога је створио Де Гол). У политици и економији, постепено су се губиле разлике између левице и деснице. Левица је радила у корист глобализације и напретка, игноришући сфере економије (заштита радничких права, колективна надмоћ над приватном својином), а десница само у корист буржоаског либерализма, капитализма, игноришући конзерватизам. Оланд је представник либералне верзије “моћи левице”. У том смислу, његова пажња није усмерена на борбу за права радничке класе, за социјалну правду, него на глобализацију и напредак, уништавање традиционалних вредности (левице у политици). Стопа незапослености у Француској је нагло порасла: више од 10% (много више него у време његовог претходника, десничара Николе Саркозија). Међутим, Оланд је у јануару морао да уведе вандредно стање у земљи и због високе стопе незапослености.