Доналд Трамп: Американизам против глобализма

21.07.2016
Интереси радничке класе

Можда је најгласнији била потврда његовог става идеологије глобализма. Најважније разлика између нашег плана и оног наших противника је да је Америка на првом месту према нашем плану. Американизам, а не глобализам је наш кредо”, рекао је Трамп. Раније у јуну (22. јуна) Трамп је објаснио разлику између ова два концепта.

Прешли смо са политике американизма – који је усмерен на оно што је добро за америчку средњу класу – на политику глобализма, усмерену на то како да се заради новац великим коропрацијама, које своје богатство и раднике могу да преселе у стране земље, а све то на штету америчких радника и америчке економије.

Трамп је још једанпут потврдио да жели да стави интересе америчке радничке класе на право место. Оштро је критиковао споразум о слободној трговини НАФТА и ТТИП, чије је потписивање довело до пресељења многих индустрија у државе са нижим трошковима запошљавања, а то као последицу има високу незапосленост у Сједињеним државама. Трамп је обећао да ће се све ово поново разматрати. Трамп је рекао да Хилари Клинтон подржава даље ширење и појачавање глобалистичке политике Барака Обаме и њеног супруига Била Клинтона, који је један од оснивача споразума НАФТА.

Трамп је позвао и гласаче Бернија Сандерса, да гласају за њега. Према Трамповим речима, Сандерс ниј еимао никакву шансу да победи на унутарстранашким изборима Демократа јер систем сâм ради за Хилари Клинтон.

“Али његови следбеници ће се придружити нашем покрету, јер ћемо исправити његову највећу грешку: трговинске споразуме који односе послове из наше земље и лоше распоређују богатство”, рекао је Трамп.

Крај нелегалне имиграције

Борба против нелегалне имиграције је још једно важно питање за Трампа. Потврдио је намеру да изгради зид на граници са Мексиком и да започне судске процесе против милиона нелегалних имиграната, који би резултовали њиховом депортацијом.. Трамп је рекао да невероватан пораст броја нелегалних миграната води повећавању криминала и одузимању радних места америчкој радничкој класи, посебно радницима афро-америчког и хиспано порекла, чија радна места заузимају нови имигранти. Трамп је говорио и о новопристиглим имигрантима и напоменуо да они никада неће моћи да дођу до статуса средње класе, ако се не престане са омогућавањем јефтине радне снаге међу њима. Такође је обећао и да ће зауставити долазак имиграната из земаља у којима има тероризма, све док се не успостави механизам за проверу свих оних који долазе у земљу. Трамо је критиковао план Хилари Клинтон да се повећа број имиграната који би живели у Сједињеним државама и назвао га катастрофалним.

Зауставити криминал и расне немире

Трамп је обећао да ће опсежно одговорити на пораст криминала у земљи и повратити ред у Сједињене државе. Оптужио је Барака Обаму да је у америчком друштву створио расне поделе и приметио да су под Обамом незапосленост и недостатак пуног приступа образовању главни проблеми афро-америчке заједнице. Напоменуо је и да ће му ово питање бити приоритет.

Спољнополитички реализам

Трамп је критиковао свог главном опонента Хилари Клинтон због политике промене режима и ширења западне демократије. Обећао је да се уопште неће ослањати на ову злокобну политику. Трамп сматра да је борба против Даеша најважнија и спреман је да, по овом питању, сарађује са са свим силама које су тренутно икључене, а мисли се и на сарадњу са Русијом. Потврдио је своју посвећеност сарадњи са Израелом и посудио нуклеанри споразум са Ираном као знак слабости Обамине политике. Трамп је још једанпут поновио да верује да је кинеска економија главни конкурент америчке економије.

Поново је критично говорио и о НАТО пакту и истакао да се ова организација не бори против тероризма и да ће чланице морати много више да  доприносе укупном буџету за одбрану.

Амерички национализам

Главна порука кампање Доналда Трампа је да Сједињене државе треба пре свега да се баве својим унутрашњим проблемима и да треба напустити интервенционистичку политику. Ово би била најзначајнија промена геополитичке стратегије Сједињених држава још од дана Вудро Вилсона који је Сједињене државе окренуо од изолационизма ка глобализму.