18+
Предлог закона о грађанским заједницама је у Италији прихваћен као контроверзни документ. За конзервативне католике, документ је исувише либералан, зато што изједначава хомосексуалну ванбрачну заједницу са браком између мушкарца и жене, укључујући и сагласност Цркве. Либерали су љути јер закон не дозвољава содомитима усвајање деце. Они намеравају да наставе да се боре за права первертита да усвајају децу и да могу користити “услуге” сурогат мајчинства.
Италија је до сада била једина држава чланица ЕУ у којој содомитске заједнице нису законски признате. Ово се објашњавало јаким утицајем Католичке цркве. Ипак, под притиском Европске уније, садашње вођство држве је учинило уступке. Раније је Европски суд за људска права непрестано оптуживао Италију због дискриминације содомита.
Противници легализације смртног греха су одржали неколико протеста у којима су учествовале стотине хиљада људи. Конференција италијанских бискупа се изјаснила против плана да се изједначе брак и грађанска заједница и стварање правно признатих алтернатива традиционалној породици. Ипак, све ово уопште не утиче на став владе и главних политичких партија.
На прихватање компромиса утицала је промена става лево-популистичке партије “Пет звезда”, која је раније подржавала документ, али је променила мишљење прошле недеље. Власти су одлучиле да, ипак, не омогуће содомитима право да усвајају децу. Овај предлог је дошао од партија са деснице, које тврде да за предлог имају пoдршку Цркве, иако је содомија уопште, са становишта хришћанског морала један од најгорих грехова; Католичкој цркви се више допало да направи компромис. Папа Фрања јесте против “геј бракова”, алиизгледа да нема ништа против содомитских “грађанских заједница”.
Очекује се да, без обзира на бројна противљења и многе амандмане, документ буде одобрен у Доњем дому италијанског Парламента и да ће тада бити правоснажан. Усвајање овог документа показује да Католичка црква, која је некада била упориште католицизма, убрзано губи свој значај и позицију. Иако се већина Италијана сматра католицима, политичка елита ставове Цркве не разматра. Црква не може имати никакву значајну позицију и приморана је на компромисе. Унутар Цркве јачају либералне склоности, које релативизују појам греха и спремне су на компромис са секуларним идеологијама анти-хришћанског либерализма на нивоу принципа.
Заметили опечатку на сайте? Выделите текст с ошибкой и нажмите Ctrl+Enter.
