НАТО оживљава Хладни рат

07.07.2016
Појачање на Источном фронту

Од овог самита НАТО се очекује да ће појачати анти-руску реторику. Биће усвојене коначне одлуке у погледу јачања америчког присуства у Европи. Пре свега, говоримо о увођењу додатних јединица америчке војске у Европи и распоређивању четири мултинационална батаљона на територији балтичких држава и Пољске, и једног батаљона на територији Румуније. То се оправдава тобожњом "претњом" коју представља Русија. Сједињене државе на тај начин покушавају да стекну упориште у кључном региону Источне Европе, јер како је тврдио оснивач геополитике, Сер Х. Џ. Макиндер:. "онај ко контролише Источну Европу, контролише Хартланд, онај ко контролише Хартланд, тај влада Светским острвом, а ко контролише Светско острво, тај влада светом." Такође, није искључена могућност војног притиска на Русију.

НАТО наступа са Севера

Према речима заменика Генералног секретара НАТО Александра Вершбоуа, НАТО се враћа политици из времена "Хладног рата" - јачању граница ка Истоку. На самит су позвани председници формално неутралне Шведске и Финске, које је НАТО такође укључио у сукобе са Русијом, стварајући такозвану Северну алијансу уз учешће скандинавских неутралних земаља и чланица НАТО.

Подметање Европи

Сједињене државе такође планирају да покрену питање о увођењу америчке ракетне одбране у Пољској и Румунији, којља би формално биле под командом НАТО пакта. Раније је против тога наступила Француска, знајући да ће на тај начин све чланице алијансе бити одговорне за безбедносне инфраструктуре које представљају претњу Русији.

Осим тога на дневном реду

Осим тога на дневном реду је ситуација на Блиском истоку, сајбер претње и хибридни ратови и први кораци ка стварању мултинационалних јединица Very High Readiness Joint Task Force, потписивање споразума са ЕУ и спровођење решења самита НАТО у Велсу. НАТО инсистира на повећању војних трошкова земаља, чланица савеза. Недавно је Генерални секретар Јенс Столтенберг најавио предлог за повећање војног буџета држава чланица у наредној години за 3%, тако да би се већина чланица организације приблизила претходном циљу од 2% БДП за војне издатке.

Противречности унутар Алијансе

Главне противречности у оквиру НАТО алијансе представљају интереси континенталних сила Старе Европе (Француска и Немачка), које нису заинтересоване за велике ескалације сукоба са Русијом и позиција Сједињених држава и њених источноевропских сателита (Пољска, Румунија, балтичке земље), које намерно увлаче цео континент у сукоб са Русијом. Поред тога, јужне земље Алијансе (Италија, Грчка) сматрају да је опасност од исламског екстремизма реалнија од имагинарних изазова који потичу из Русије.