18+
Руска православна црква, Грузијска и Бугарска православна црква, као и Антиохијска патријаршија не присуствују овом догађају. Разлог томе су неслагања о кључним питањима настала уочи Сабора и одсуство једногласне сагласност да се одржи Сабор. Једна од најстаријих источних патријаршија, Антиохијска, у сукобу је са Патријаршијом у Јерусалиму. Ово је разлог зашто Патријарх Антиохијске цркве није дао сагласност да се одржи Сабор и одбио да учествује на њему. Ово је учинило да Сабор не буде Свеправославан. Ово питање, као и спорна формулација у документима о односима са не-православнима и о црковном браку, натерало је Руску, Грузијску и Бугарску православну цркву да траже одлагање Сабора. Пошто овај захтев није испуњен, ове цркве су одлучиле да не учествују на скупу на Криту.
Цркве које су одбиле је да учествују на Сабору, не делују против сâмог Сабора као таквог, већ да би се претходно решила сва спорна и, за вернике збуњујућа питања. У супротном, Сабор ће послужити, не као средство уједињења православних, већ као извор нових подела и проблема унутар цркви.
Противници јединства Православља и агенти америчких обавештајних служби покушавају да повежу понашање Сабора са питањем аутокефалности Украјинске православне цркве, која је тренутно под канонском јурисдикцијом Московске патријаршије. Да би то урадили, покушавају да искористе Цариградску патријаршију, према чијем је решењу у 17. веку Кијевска Митрополија била подређена Москви. Између 16. јуна, првог дана рада Сабора па до његовог званичног отварања, Врховна Рада се обратила Цариградском Патријарху са захтевом да повуче томос из 17. века и да одобри Украјини аутокефалност. Без сумње, чак и добронамерна расправа о овом питању ће довести до раскола између украјинских православаца и пуцања односа између Москве и Цариграда. За сада Цариградска патријаршија одбија да размотри украјинско питање у оквиру Сабора.
У медијима се често можемо сусрести са погрешним тумачењима о томе шта је Сабор на Криту. Нарочито се често наилази на тврдњу да се овакав сабор није сазивао више од 1 000 година и да је он готово Васељенски. Није све баш тако.
Предстојећи Сабор није Свеправославан, нема обавезујући карактер за оне који у њему не учествују и није Осми Васељенски Сабор (и строго говорећи, Сабор каквим га представљају). На овом сабору се не разматрају догматска питања и за разлику од Васељенских Сабора, нису присутни сви православни патријарси (и стога, пре ће бити да је ово скуп, а не сабор), не сазива га православни цар (као Васељенске саборе), већ један од представника локалних цркава, Патријарх Цариградски.
Заметили опечатку на сайте? Выделите текст с ошибкой и нажмите Ctrl+Enter.
