Геополитика корупције

Корупција – најчешћа оптужба, коју западне земље користе у борби против својих геополитичких противника. Обично, реч је о режимима који нису либерални. Комплетна реторика борбе против корупције служи да закамуфлира борбу између два суштински различита социјално-политичка система: плутократског – владавине новца и система једноличне власти - независне од власника новца. Либерални режими Запада засновани су на принципу «новац/власништво=моћ», а режими у остатку света који нису либерални, на принципу «моћ = власништво/новац». У првом случају основна чињеница је поседовање новца, а резултат је стварна моћ која је концентрисана у рукама анонимне мањине небирачког тела, финансијске елите. Политичари у јавности и лидери земаља у таквом систему представљају искључиво сервисере финансијског капитала, који по природи није националног карактера. У другом случају, то је пре свега чињеница поседовања моћи, док је власништво капитализација моћи. Међутим, јавне институције и лидери земаља не подлежу директној субординацији спољних контролних центара.

Западне земље верују да је корупција само трансформација моћи у власништво, али не и власништва у моћ. Не сматра се да је за осуду куповина политичара преко финансирања њихових кампања, промоција у медијској сфери, лобирање. Позив на борбу против корупције из уста западних лидера постаје позив на елиминацију алтернативних система односа моћи и власништва.