18+
У смислу геополитике – Јапан је за Русију најпожељнији партнер на Далеком истоку. Упркос томе што је острвска земља, у смислу културе и вредности Јапан је класична континентална држава. Немачки геополитичар и теоретичар Карл Хаусхофер је у првој половини 20. века приметио овај парадокс и чак имао идеју о континенталном блоку дуж осе “Берлин-Москва-Токио”. Као и Кина, Јапан има озбиљне, и за разлику од Кине, иновативне потенцијале, који могу допринети развоју руског Далеког истока, али из демографске перпсективе, то није опасно за слабо насељене граничне регионе Русије.
У прошлости је Јапан изразио интерес за ближе везе са Русијом. Придруживање Јапана анти-руским санкцијама, због притиска Сједињених држава, изазвало је негативне реакције јапанског пословног света који је заинтересован за сарадњу са руском војном индустријом. Премијер Шинзо Абе је више пута незванично изразио интерес да се сретне са руским председником, без обзира на негативан став Сједињених држава о томе, Јапану је Русија потребна у економском смислу, првенствено као транспортни коридор ка Европи, алтернатива кинеском Путу свиле, као и политички и војно-политички партнер.
Након пораза Јапана у Другом светском рату, земља је почела да зависи од моћи Сједињених држава. Ово је главна спољна препрека приближавању Русије и Јапана. Поморске базе Сједињених држава се налазе на територији Јапана и део су “Анакондиног појаса” - зона држава које окружују Русију за свих страна, а под контролом су Сједињених држава. Ослобађање Јапана од америчке контроле је стога геополитички приоритет Русије у региону Пацифика.
Тренутно је Јапан посвећен побољшању статуса оружаних снага. Док данас Сједињене државе искоришћавају тај тренд, као противтежу Кини на Пацифику, на дужи рок овај тренд ће ојачати суверенитет и независност Јапана. За то ће такође бити потребно да Јапан напусти једностраност и окренутост Сједињеним државама. Нерешен територијални проблем у вези са Јужним курилским острвима је камен спотицања који Сједињене државе, такође, користе како би спречиле приближавање Русије и Јапана. Због тога Русија и Јапан још увек нису потписале мировни споразум.
Јапан сматра острва Кунашир, Итуруп, Шикотан и Хабомаи својом сувереном територијом и назива их Северне територије. Године 1951. године, Јапан је потписао Споразум из Сан Франциска којим се одриче Курилских острва и јужног дела Сакхалина, који је Јапану припадао све до 1905. године и мировног споразума из Портсмаута. Међутим, Јапан одбија да призна да су ова острва део Курилског гребена, тврди да Совјетски савез није потписао Споразум из Сан Франциска и тврди да су према члану 2, Споразума из Шимоде (из 1855. године), Кунашир, Итуруп, Шикотан и Хабомаи припадају Јапану од давнина.
Русија званично сматра Курилска острва својим саставним делом. Јавност у Русији има негативан став о предвиђеној промени власништва над свим, или барем над делом острва, јер би то значајно смањило дипломатске маневре руске државе. Сједињене државе поткопавају стратешке интересе обе државе користећи псеудо-патриотску реторику.
Међутим, руски министар спољних послова Сергеј Лавров је изразио посвећеност заједничкој декларацији о принципима из 1956. године, где се, inter alia, наводи да “Совјетски савез узима у обзир жеље и интересе Јапана и слаже се да Хабомаи острва и Шикотан прелазе у власништво Јапана, а то се може спровести након закључивања мировног споразума.” Према томе, Русија је показала спремност да преговара са Јапаном о овом питању и чека уступке јапанске стране.
Заметили опечатку на сайте? Выделите текст с ошибкой и нажмите Ctrl+Enter.
