18+
Активно сучељавање између проамеричке опозиције и бразилског руководтства почело је у септембру 2015. године. Милиони људи широм државе су учествовали у протестима, које су организовали и за и против прозваног председника, Дилме Русеф. Она је оптужена да је учествовала у Петробрасовом корупционашком скандалу и да је током предизборне кампање 2014. године начинила пореске прекршаје и финансијске преваре.
Главне улоге у кампањи против Дилме Русеф играју вође опозиције: Аесио Невис (Aécio Neves), ранији председнички кандидат опозиције (Бразилска социјалдемократска партија) и Фернандо Енрике Кардозо (Fernando Henrique Cardoso), бивши председник (Бразилска социјалдемократска партија). Упркос имену, на опозицију је много утицао неолиберализам и поставка америчког тржишта.
Партија бразилског демократског покрета (Brazilian Democratic Movement Party – PMDB), ранији партнер у влади, повукла се из владе и тиме повећала шансе за опозив председника. Ово је партија без јасне идеолошке оријентације, а у својим редовима има и левичаре и либерале. У оваквим условима, демократе намеравају да преузму власт у земљи. У слачају опозива Дилме Русеф, шеф Партије бразилског демократског покрета (PMDB), Мајкл Темер би аутоматски постао председник. Он је Потпредседник Бразила од 2011. године.
У области спољне политике, и више него претходни председник Лула да Силва, Русеф се окренула и приближила Русији и Кини. То је у Сједињеним државама изазавало бес, јер Латинску Америку традиционално сматрају делом своје зоне утицаја. Сједињене државе желе да поврате контролу над Латинском Америком. Да би ово извеле, желе контролу над две кључне државе: Бразилом и Аргентином. У Аргентини су на власт већ довели Маурисија Макрија, марионету либерала; сада је ред на Бразил. Ова ситуације подсећа на промену геополитичке равнотеже у Европи у двехиљадитим. Када је 2003. почело да се говори о осовини “Париз-Берлин-Москва”, Сједињене државе су учиниле све што су могле да у Немачкој и Француској на власт доведу Ангелу Меркел и Николу Саркозија.
У процесу опозива, следи гласање у Сенату. Ако буде довољно гласова “за”, председник може бити изведен пред суд и уклоњен с власти. Присталице Дилме Русеф се надају да Сенат неће гласати за опозив. Надали су се и да Парламент неће гласати “за”, али њихове наде су биле узалудне.
Заметили опечатку на сайте? Выделите текст с ошибкой и нажмите Ctrl+Enter.
