18+
Концепт људских права је либаралан и западни. У њега је уграђено разумевање људских права (закон) и слобода Западног просветитељства. Концепт човека заснива се на томе да је он појединац састављен од атома, ослобођен од притисака било каквог друштвеног заједништва, колективног идентитета и религиозних норми; слобода као негативна, “слобода од”, која забрањује стварање било какве позитивне сврхе друштвеног развоја, осим процеса ослобађања. Право је успостављено као општа категорија, потпуно одвојена од стварног постојања одређеног друштва.Постојеће свете европске империје су уништене под паролом људских права и слобода, а Европљани су колонизовали остатак света. Сваки пут када Запад говори о људским правима и слободама, циљ је наметање расистичког и анти-религиозног етноцентричног погледа на свет, свим осталим народима и цивилизацијама. Запад сваки пут изнова намеће своју хегемонију, преносећи идеологију људских права. А, сâма ова иделогогија је основа за западњачки интервенционизам прем другим државама и њиховим пословима, који не морају ни да имају неке везе са Западом.
Идеологија људских права је Русији наметнута после распада Совјетског савеза и огледа се у структури новог руског законодавства; након доласка на власт конзервативне владе Владимира Путина, покушало се са поновним тумачењем либералне догме на конзервативни начин. Из конзервативистичке перпсективе, човек није апстрактни појединац, већ представник поједине државе или друштва. Директно је повезан са одређеном религиозном традицијом, појединим људима и са отаџбином. Рус Православац другачије од Западњака разуме идеју слободе и права. Слобода се сматра пре свега као “слобода за” нешто. Ово је позитиван концепт слободе. Концепт права је у блиској вези са конкретном историјском традицијомРусије и других држава. Зато Русија радије говори о правима посебних друштвених група: хришћана на Блиском истоку, Руса у балтичким државама и у Украјини, Православаца у Украјини, итд. Ако либерално разумевање људских права није повезано са политичким слободама друштва коме појединац припада, а тиме и са сувереношћу државе, слобода појединца од...., није могућа без слободе друштва и суверености државе. Национални суверенитет добија посебно значење, имајући у виду право на идентитет и независни пут развоја. За Русију, основно људско право је право на живот у слободној земљи сувереној у односу на диктат Запада.
Најконзистентнији израз конзервативног приступа људским правима је приказан у неким од докумената Руске православне цркве. У списима Руске православне цркве “Основе друшвтвеног концепта руске православне цркве” и Основе учења Руске православне цркве о достојанству, слободи и људским правима”, као и у “Десетој светској декларацији руског народа о људским правима и достојанству” од кључног значаја да се људска права препознају као људска институција и нису божанског порекла, те се стога њихова интерпретација треба подвргнути Божјим заповестима. Тако Црква, признајући слободу човека, тврди да избором греха, човек себи ускраћује истинску слободу и то га чини робом страсти. Руска православна црква гаји мишљење да постоје права колективних ентиета, заједно са људским правима, као што су на пример, породица, заједница, држава. Православно разумевање људских права је анти-индивидуалистичко, и у ствари је супротно либералном. Такво разумевање људских права из доктрине о људским правима уклања њен оригинални безбожнички, анти-клерикални, анти-традиционални, анти-друштвени и анти-статички патос. Са становишта Цркве: “Слабост институција за људска права је у томе што оне бране право на избор (αὐτεξουσίον), игноришу моралну димензију живота и слободу од греха (ἐλευθερία) све више. Јавне институције се морају управљати имајући у виду обе врсте слободе, хармонизујући њихову примену у јавности.”
• Људска права не могу бити важнија од вредности духовног живота. Божански закон је виши од људског. • Развој и примена принципа људских права би требало да се координише са моралним нормама – морални принцип кога је Бог положио у људску природу и препознатљиву гласу савести. • Црква види већу опасности у законодавној и јавној подршци разним пороцима – као што су сексуални промискуитет и перверзије, обожавање и клањање профиту и насиљу. На исти начин су неприхватљиви неморални и нељудски поступци према другој особи, као што су абортус, еутаназија, коришћење људских ембриона у медицини, експерименти који мењају људску природу и слично. • Људска права не би требало да буду у супротности са љубабљу према домовини и суседима. • Црква се противи игнорисању традиције духовности и културе држава и народа, те је тако против идеологије универзалности људских права и против универзалистичког разумевања феномена људскости. • Поштовање људских права не би требало да води до деградације животне средине и трошења природних богатстава зарад људских права. • Остваривање права на живот, пре свега, не би требало да буде пожељно по сваку цену ради очувања земаљског живота, већ из жеље да се живот на Земљи уреди тако да људи могу сарађивати са Богом како би своје душе градили и усмеравали ка вечности. • Слобода савести се разуме као слобода од религиозног избора, не као равнодушност према религиозној традицији. • Слобода говора, из хришћанске перспективе, као и слобода стваралаштва су ограничене једино моралним нормама. • Руска црква подржава идеале социјалне правде и противи се друштву у коме су материјалне ствари доминантне или су чак једина сврха друштвеног постојања.
Заметили опечатку на сайте? Выделите текст с ошибкой и нажмите Ctrl+Enter.
