О уједињавању радника око Социјалистичког светског поретка

02.01.2017

Када се радници свих земаља уједине око заједничког циља да створе друштво у коме капиталисти и власници средстава за производњу не контролишу животе и судбине на 99% људских бића на свету, такво је јединство у марксистичкој мисли познато као пролетерски интернационализам.

Циљ борбе радничке класе, укључујући сељаке и кметове је, пре свега, одбрана од моћи и надмоћи власника средстава за производњу, која они углавном користе за увећавање сопственог богатства и осигуравања својих привилегија. Идеју о уједињавању радничке класе око стварања људског света је у средишту теоријског и практичног деловања генерација социјалиста, још од од 19. века, када су оснивачи научног социјализма уобличили своје економске и политичке теорије.

Први велики корак у стварању социјалистичког друштва направљен је у Царској Русији где су бољшевици под вођством Владимира Лењина збацили стару династичку владавину и увели совјетски систем.

Успех Бољшевичке револуције 1917. године био је катализатор за масовно револуционарно деловање радника у многим земљама, али и јасан и гласан позив колонизованим људима да збаце колонијалне господаре. Резултат тога био је да је борба против колонијализма постала моћна сила у многим афро-азијским земљама. Многе земље, велике и мале, успеле су да одбаце јарам европских мајстора.

Али је било много случајева да су локалне владајуће класе поникле из привилегованих класа или група. Борба за експлоатацију политике и економије је постала њихов једини интерес. Док такве вође пљачкају своје народе и користе политички систем као камуфлажу за дугорочно остваривање својих интереса, невоље сиромашних људи и даље не представљају проблем за њих. У сваком случају, мала је утеха за радничку класу, за сиромашне или гладне људето што њихови 'славни' спасиоци и вође имају стотине милиона долара наслагане на тајним банковним рачунима у Швајцарској, Француској, Великој Британији и Америци!

Међутим, та експлоатација и потпуно отворена пљачка није случајна. То је ендемска појава, уско повезана са механизмом капиталистичког политичког и економског система. Докле год има капитализма, експлоатација ће имати како и где да се појављује. У земљама Трећег света, проблем озваниченог испирања мозга, заједно са експлоатацијом религије и јефтиних парола и обмана, које долазе од владајућих елита, наставиће да праве хаос људима у многим афро-азијским земљама.

Нема сумње да је капитализам диван, али само за неколицину – за већину је катастрофа. Као начин да се реши ово питање, Карл Маркс и Фридрих Енгелс заговарају социјалистичку демократију и социјалистички систем уместо капитализма. Да би се постигао тај циљ, политичко образовање радничке класе је први корак, а то образовање треба да буде део политичког деловања, које се исказује уједињавањем радника.