Киргизијски шеф државе у Москви: Економија или геополитика?

Јуче је киргизијски председник Алмазбек Атамбајев посетио Москву. На састанску с руским председником Владимиром Путином, двојица шефова држава су разговарали о могућностима економске сарадње. Киргизија, као и целокупан регион Централне Азије, је традиционално у фокусу руске геополитике.

Геополитика Централне Азије

Централна Азија и Авганистан представљају простор на коме се већ више од два века одиграва такозвана "Велика игра": геополитички сукоб сила копна и мора, испрва Русије и Британске империје. Сада, Русија тежи да оствари упориште у Централној Азији одакле би ишла ка Авганистану и Ирану и излашла на Индијски океан. Британци и Сједињене државе улажу напор да то спрече.

Две атлантицистичке стратегије у Централој Азији

Атлантицистичка страна у Централној Азији користи две стратегије. По првој, државе овог региона се укључују у анти-руске блокове (попут ГУАМ-а, "Организације за демократију и економску сарадњу" Грузије, Украјине, Азербејџана и Молдавије), на власт се доводе про-амерички режими (низ "обојених револуција" у Киргизији), а саме Сједињене државе покушавају да направе упориште у региону војним средствима (њихове базе су у Узбекистану и Киргистану).

Друга стратегија се састоји од стварања ланца нестабилности у меком трбуху Русије давањем подршке терористичким групама и исламистичким ћелијама. Примена ове стратегије може да доведе до заустављања руског продора на југ, подривања Русије у региону и преноса деловања терориста на територију саме Руске федерације у којој живи велики број како домаћих муслимана, тако и значајан број имиграната из Централне Азије.

Претња од исламизма

Русија успева да се избори с изазовима прве стратегије. Киргизија је 2015. године постала део Евроазијског Економског Савеза, док су се америичке трупе годину дана раније повукле из ваздухопловне базе Манас. Ипак,  још увек прети опасност од дестабилизације региона. У суседном Авганистану, Даеш има све више снага; више од 500 грађана Киргизије се бори на страни Даеша у Сирији. Њихови проповедници не утичу само на Киргизе у Киргизији, већ и на њихове сународнике у Русији. Према томе, врло је вероватно да су шефови двеју држава, поред економских, разматрали и безбедносна питања.

Економија није важна

Са економског становишта, Киргизија је од малог значаја за Русију. Планови за изградњу хидроцентрале у Камбарати и бране на Горњем Нарину замрзнути су прошле године због недостатка средстава са руске стране. Поред тога, суседни Узбекистан се противио овим плановима.

У првом реду, Киргизија је за Русију извор јефтине радне снаге и свих проблема који се уз њу везују. Истовремено, та држава се налази под јаким утицајем Кине. Једна од грана кинеског пројекта новог "Пута свиле" мора да прође кроз Киргизију.