18+
Сукоб у Сирији представља један од горућих проблема, где се суочавају интереси двеју земаља. Русија подржава легитимну владу Башара Ал Асада и заинтересована је да очува свој утицај у Сирији, а самим тим и територијални интегритет земље. Израел види Сирију као озбиљног регионалног непријатеља и проводника интереса Ирана. Због тога, Израел је заинтересован за слабљење Сирије и разбијање земље на делове. Даеш и друге терористичке групе израелско руководство сматра далеко мањом опасношћу у поређењу са владом Башара Ал Асада и Ираном. Због тога, са једне стране Израел подржава борце такозване "опозиције", док се са друге стране ослања на курдски фактор. Није тајна да је Израел помогао сиријским Курдима слањем оружја и својих инструктора. Још један фактор који објашњава анти-сиријску позицију Израела је окупација Голанске висоравни, коју међународна заједница сматра делом Сирије. Ово је кључна тачка из геостратешког (могућност контроле прилаза Дамаску) и геоекономског (недавно откривене резерве нафте и гаса) становишта.
Русија учествује у сиријском рату на страни легитимне владе против побуњеничких група и Даеша. Израел је једина земља која не бомбардује нити побуњенике у Сирији, нити Даеш, већ позиције владиних снага и савезничких паравојних група.
Супротне позиције не сметају Русији и Израелу да граде механизме преговора и консултација, како би се избегле директне конфронтације. Обе стране делују у оквиру парадигми класичног реализма: максимализују своје интересе, узимајући у обзир позицију друге стране. Нити, Русија нити Израел нису заинтересовани за директну колизију или озбиљан сукоб око Сирије, зато што би свака страна у том случају изгубила важног спољнополитичког партнера, чије присуство проширује слободу деловања и палету могућности доношења одлука у спољној политици. Управо се тако Русија раније понашала према Турској. Директно супротне позиције по питању Сирије нису сметале усклађивању интереса и партнерству у другим областима.
Један од циљева Нетанјахуове посете је разговор са Владимиром Путином о изгледима Израела за активно учешће у политичком и војном решавању сиријске кризе. На тај начин, Израел жели да осигура своје интересе у случају било каквих промена и да заустави сваку претњу, која долази од исламских екстремиста у овој земљи, а могла би се измаћи израелској контроли.
Ради тог циља, према израелским изворима, ционистичка држава спремна је да повиси статус Москве као кључног преговарача у решавању израелско-палестинског сукоба.
О чињеници да се иде ка томе сведочи предлог заменика Министра спољних послова Русије Михаила Богданова. Он је 3. јуна предложио план за решавање израелско-палестинског сукоба, који подсећа на претходни предлог садашњег израелског десничарског Министра одбране, Авигдора Либермана. Његова суштина се заснива на размени територије између Израела и будуће Палестинске државе: део Израела, насељен Арапима у замену за израелска насеља на Западној обали. Тако би израелска насеља на Западној обали остала под суверенитетом ционистичке државе. Овај план Богданов је предложио на Међународној конференцији у Паризу посвећеној регулисању палестинско-израелских односа.
Заметили опечатку на сайте? Выделите текст с ошибкой и нажмите Ctrl+Enter.
