18+
Бинали Јилдирим је познат по личној блискости са председником Турске Реџепом Ердоганом и прагматичним приступом политици. Бивши министар комуникација и транспорта, један од оснивача "Партије правде и развоја" познат је као технократа и добар руководилац. Смена Ахмета Давутоглуа са места премијера, његова оставка и долазак Бинали Јилдирима, показују одрицање Турске од Давутоглуове неоосманске политике, која је била потпуни неуспех. Сада Турска жели да се врати прагматичнијој спољној политици, коју диктирају национални интереси земље, а не амбиције да се постане глобални нео-империјалистички исламски центар.
Са Давутоглуом, Турска је постала коловођа сукоба, чије су последице увек имале негативан ефекат на Турску. Због Давутолуа, Турска се укључила у сукоб у Сирији, што је као последицу имало оживљавање курдског фактора, који сада угрожава интегритет Републике Турске. Радикални исламизам, који се укоренио у Сирији и Ираку, такође представља претњу националној безбедности. Рушење руског авиона, за шта је Давутоглу такође преузео одговорност, довело је до дугог сукоба са Русијом у време када су обе земље направиле договор о заједничкој акцији у Сирији. Као резултат тога, претходни споразуми, који су били повољни за Турску, су укинути, нанесена је озбиљна штета пословању у земљи, а у области геополитике Анкара је изгубила јединствену прилику маневрисања између Вашингтона, Москве, Ријада и Брисела. Тако је постала више зависна од Сједињених држава и њених стратегија спољне политике.
Бинали Јилдирим настоји да превазиђе катастрофалне последице Давутоглуове политике. Од када је преузео дужност Премијера, он је скоро одмах најавио да ће тражити да се обнове пријатељски односи са свим земљама са којима је Турска раније ушла у сукоб. То се посебно односи на Русију. Са Јилдиримом, Анкара је појачала напоре да побољша односе са Москвом. Према нашим изворима, приближавање Турске Русији и очување територијалног интегритета Сирије су две кључне тачке програма спољне политике Јилдирима.
У Бакуу главни задатак новог турског премијера је ширење мира. Његов претходник је учинио много да испровоцира Азербејџан на наставак оружаног деловања у Карабаху. Објективно, нити је Азербејџану, нити Турској потребан још један крвави сукоб на Јужном Кавказу, у условима напетости у различитим областима. Као што смо раније детаљно писали, једина земља заинтересована за сукоб су Сједињене државе.
Поред очигледне заинтересованости Турске за енергетске ресурсе Азербејџана, Анкара покушава да користи Баку као посредника за обнову односа са Русијом. Упркос недавном избијању сукоба у Нагорно-Карабаху, Русија одржава блиске односе са азербејџанским руководством.
Могуће је да ће стране разговарати о компромису са Москвом и Јереваном: прелазак пет региона Азербејџана под контролу Азербејџана, претходно окупираних од стране Јерменије, а који се не односе на Нагорни-Карабах. Међутим, не поставља се питање статуса и суверенитета Нагорно-Карабаха. Након тога Азербејџан ће у замену за олакшице у вези са Карабахом интензивирати своје учешће у пројекту евроазијских интеграција, играјући у процесу улогу проводника турских интереса.
Заметили опечатку на сайте? Выделите текст с ошибкой и нажмите Ctrl+Enter.
