18+
Крајем 1970-80. година, назив G7 (Група 7) користио се за групу земаља света, привредно најразвијенијих у том периоду: Сједињене државе, Велика Британија, Француска, Немачка, Јапан, Италија и Канада. Тренутно G7 не представља седам најразвијенијих економија на свету, већ једноставно групу америчких сателита. Ако би се G7 формирала према индикаторима БДП-а, њен састав би био следећи: САД, Кина, Јапан, Немачка, Велика Британија, Француска и Бразил.
Чисто политички карактер уједињења показује и кратка трансформација G7 у G8 1997. до 2014. године. Русија је приступила овој организацији у годинама економског пада и највећег утицаја Америке, а из ње изашла након уједињења са Кримом, када је показала апсолутни суверенитет и независност од глобалног хегемона.
Програм самита у Јапану садржи следећа питања:
1. Проблеми у светској економији и промена формата светског економског система у контексту Транспацифичког и Трансатланског партнерства. У ствари, говоримо о стварању два затворена економска простора, формирана око Америке, у којима ће суверенитет националних држава бити изложен даљој ерозији, а улога мултинационалних компанија повећати. Земље које неће ући у овај систем, пре свега БРИКС, биће подвргнуте економском остракизму.
2. Безбедносна питања. Говори се о општим проблемима светске политике. Декларативно, у први план изаћи ће борба против тероризма. Сједињене државе ће приморати своје савезнике да подрже тврд став према украјинском питању и санкцијама против Русије.
3. Међународни сукоби у Азији су такође обележени као једна од најважнијих тема. Говори се реаговању на "претње" у Северној Кореји. У оквиру овог пролога Сједињене државе планирају да повећају своје војно присуство у региону Пацифика. Осим тога, Сједињене државе планирају да учврсте положај "седморке" по питању Јужног кинеског мора у анти-кинеском кључу.
4. Такође је планирано да се дискутује о питањима одрживог развоја, здравља, проблема прехрамбених производа (у ствари, то ће бити лобирање за ГМО), избеглица и јачања улоге жена у политици и економији.
Став Сједињених држава у односу на низ кључних међународних питања, показао је спремност Сједињених држава да наставе конфронтацију са Русијом. Уочи Самита, представници Европске уније изјаснили су се против укидања санкција Русији, упркос ослобађању украјинског војника, злочинца Надежде Савченко, на чему су раније инсистирале Европска унија и Сједињене државе.
Сједињене државе, такође, користе Самит у Јапану да би се извршио притисак на власти у земљама, које су раније желеле да нормализују односе са Русијом.
Заметили опечатку на сайте? Выделите текст с ошибкой и нажмите Ctrl+Enter.
