18+
Још од 20-тих година прошлог века, Нагорно-Карабах представља спорну територију, коју између себе покушавају да поделе Јерменија и Азербејџан. Врхунац многогодишљег сукоба био је велики војни сукоб 1991-1994. Од 1. априла 2016. године у Нагорно-Карабаху настављене су борбе, које су трајале 4 дана.
Стране у сукобу настављају са међусобним оптужбама за кршење договора о прекиду ватре, постигнутог 5. априла у разговорима у Москви, између представника војски Јерменије и Азербејџана.
Једина земља којој нови сукоб у Нагорно-Карабаху може бити од користи су Сједињене државе. С једне стране, тај сукоб ће закомпликовати позицију Русије, која ће морати да одаберете једну од страна. С друге стране, Русија ће имати рат близу својих граница, што ће јој скренути пажњу са других међународних проблема. Закомпликоваће се и позиција Турске, што је чини још подложнијо и зависнијом од америчке помоћи у Сирији.
Сједињене државе користе свој утицај подједнако у Азербејџану, провоцирајући га на агресивна деловања, као и у Јерменији. На иницијативу проамеричких партија у јерменском парламенту покренута је расправа о Предлогу закона о признавању независности Нагорно-Карабаха. Иако је јерменски влада одложила разматрање питања, сама расправа о овој могућности у друштву долива уље на ватру.
Највероватније је да ће Русија покушати да помири две државе. Да би се то постигло, Русија може да изврши озбиљан притисак на свог савезника Јерменију. Међутим, уколико Азербајџан настави да кокетира са НАТО (на пример, тако што ће се укључити у заједничке грузијско-турске вежбе у оквиру програма НАТО, што Грузија тренутно предлаже), Русија би могла прећутно да подржи велики број јерменских иницијатива.
Заметили опечатку на сайте? Выделите текст с ошибкой и нажмите Ctrl+Enter.
