18+
Грчка и Турска су традиционално у лошим односима, без обзира што су обе државе чланице војног блока НАТО. Током рата 1919-22., грчко становништво је протерано из Анадолије, иако су Грци тамо живели пре неко што су Турци уопште дошли. Грчка је изгубила некадашње територије Византијског царства у Малој Азији, на које је раније полагала право. У другој половини XX века, две државе су се сукобиле на Кипру.
Сукоб на Егејском мору има геополитичке димензије. Грчка контролише већи део острва близу турске обале, што Егејско море чини унутрашњим грчким морем. То Турску ограничава на копно и ускраћује јој могућност стицања било какве користи од прилично разуђене медитеранске обале.
Имајући у виду међународне законе о њиховим територијалним водама и ваздушном простору, Грчка и Турска потпуно различито виде узрок сукоба.
Турска страна је успела да геополитичку предност Грчке због контроле над Егејским морем претвори у препреку користећи таласе миграната. Проблем миграната је имплицитни део програма војних вежби, иако власти то званично поричу. Јединице су распоређене на Егејском мору и на граници са Македонијом – у оба региона је било мигрантских нереда. А поред тога, унутрашње стање у Македонији се погоршавају.
Заметили опечатку на сайте? Выделите текст с ошибкой и нажмите Ctrl+Enter.