Војна окупација Србије - политички програм језуитско-вавилонске 'елите'

21.03.2017
Србија је војно окупирана, политички разорена, национално обезглављена, располућена држава, а Запад пажљиво спроводи и потпуно уништење Србије и њених грађана, преко својих плаћених робова у свим српским државним институцијама и у цивилном сектору, који је под контролом западног капитала и не воде га никакви виши циљеви и брига за грађанско друштво - напротив, ради на разградњи српског друштва. Владин и невладин сектор су уједињени у анти-српском деловању; помаже им и опозиција - политичка, интелектуална, свакојака.

О политичкој сцени у Србији

Конфузна је и опасна. Не зна се да ли је опаснија ситуација у свету, Европи, на Балкану или у Србији. У Србији су на сцени поборници режима, који су савршеном мимикријом успели да се лажно представе и наставе посао тзв. демократа у уништавању Срба, уништавању економског, одбрамбеног и политичког система и, са друге стране неорганизовани, самозвани заступници народа. И једни и други су прихватили погубни парламентарно-партијски систем, који правно штити језуитско-вавилонске пљачке. 

Постоји само борба за власт, а нико не предлаже промену система. Јасно је да само аутохтони систем заснован на интересу народа (грађана) може да стабилизује Србију и спаси Србе. Тај систем треба да буде у функцији србског националног бића, србског менталитета и србског генетског кода. Све док се то не догоди (а страном фактору та варијанта не одговара, јер не би могао даље да пљачка Србију), неће бити извесније будућности не само Срба на Балкану.

Иако је очевидно да председнички кандидати имају добре намере, то никад није довољно. Велики број кандидата долази из друштвене конфузије. Да је систем уређен, имали бисмо јасне представе циља и знали бисмо ко је ко међу нама. Овако, нико не зна ко колико вреди. Једино знамо да људи који нас воде не знају то да раде.

Једноставно је да се утврди да власт у Србији не поштује науку (на пример теорију организације и теорију ефикасности) и да се кадрови не бирају према вредности, него према подобности. Зато је могуће да министарска места заузимају људи без одговарајуће школске спреме и да их постављају окупатори.

Мислио сам да нормалан човек зна ко је окупирао Србију, а чак и у ТВ емисијама није ми дозвољено да кажем шта мислим. То је најбољи доказ да је окупатор успоставио систем до дна. Србију је окупирала језуитско-вавилонска елита, посредством инструмената као што су администрација Сједињених држава, НАТО, ОЕБС, ЦИА, администрације Велике Британије и Немачке, Европска комисија. Сви наведени имали су одређену улогу у поробљавању Срба и Србије. Обични људи су уочили само НАТО и администрације Сједињених држава и Немачке. Они су окупатори, а владају Србима и Србијом посредством марионетске власти, коју су наметнули Србима 5. октобра 2000. године. Тзв. србска власт ради све према директивама од споља: поставља министре, генерале … Зато се и догађа у Србији да се потапају манастири упркос вољи народа, гради туђи град у Београду, не дозвољавају скупови и не прате када народ каже „Не Србија у НАТО и не НАТО у Србију“.

О специјалним државним службама и страним агентима у Србији

Тајне агентуре су у Србији од свог настанка, мање или више, у зависности од моћи државе која их упућује. За време разбијања СФРЈ, СРЈ и СЦГ, присуство шпијуна у Србији је било на врхунцу. Не треба заборавити да су они распоређени у свим професијама и функцијама, од новинара до свештеника. Званично су у амбасадама, а на терену су у скоро свим институцијама система, а посебно у НВО, сектама, партијама, хуманитарним организацијама, миротворачким покретима… Они су метастаза одбрамбеног система. Све док Србе буду заступали интернационалисти, анационалисти, наднационалисти и антинационалисти (а то ће изгледа бити дуго и убудуће) не траба очекивати добар рад наших такозваних тајних служби. За време Тита смо имали пробране људе у том систему, а резултат је да су они први пожелели да измене Србе и Србију према стандардима Запада. Нису ништа урадили. Њих су прерадили.

Није важно да ли су директно поједини политичари плаћеници, или ипак могу да докажу да се никада нису срели ни са ким са Запада. Већина политичара може доказати да се нису срели са странцима, а камоли добили новац из иностранства. Међутим, довољно је да изаберу у администрацију људе који су цео живот маштали о Западу, њиховој демократији, прогресу, новцу. Они мисле мозгом Запада. Учиниће све да остваре свој сан. Нико их не плаћа, а они раде за Запад.

Можда не бих ни размишљао о „корисним идиотима“ да нисам сведок прозападног злочина о којем је писао Миодраг Новаковић. Људи, попут Наташе Кандић, Соње Бисерко, Војина Димитријевића, Драгољуба Мићуновића, Јелене Милић, Теофила Панчића, Миљенка Дерете, Душана Јањића, Бошка Јакшића, Љубодрага Стојадиновића и многих других политичких „стручњака“, новинара, амбасадора постављених после тзв. октобарске револуције, истински мисле да су у праву када нас гурају у чељусти Европске уније, која је заједно са Сједињеним државама уништила СФРЈ, СРЈ, СЦГ и сада уништава Србију, те креће у поход освајања Истока. Они верују да су у праву. Њих за њихова искрена схватања не треба плаћати, иако су неки од наведених добро плаћени из страних извора.

Косово и Метохија

Не знам да ли Косово и Метохија имају будућност. Реч је о изманипулисаном и политички измишљеном народу тамо, који воде бескрупулозне вође одређене од стране језуитско-вавилонске 'елите'. Албанци су настали из освете Аустрогарског царства према Србији. То политичари са Запада и историчари знају. Шћипетарима као Дамоклов мач над главом стоје све варијанте будућих решења.

Садашњи окупатори су према њима били толико злонамерни да су их обасули осиромашеним уранијумом, а ипак се више плаше руске доминације, јер знају да им је тада крај и лажном представљању и такозваном прогресу.

Што се Срба на Косову и Метохији тиче, они су већ сада (и стицајем околности) хероји. Морали су постојати и опстајати на ужасном тлу, верујући само у Бога. Они истинску подршку нису имали ни пар векова уназад.

Русија или Запад?

То питање се у нормалним околностима не би постављало. Руси и Срби су исти народ. Имају исти језик и исто писмо, а никад кроз историју нису били једни наспрам других. Сада је логично питање, јер сви очекују сукоб Истока и Запада, а Срби су на линији сукоба. Мислим да је једино мудро сарађивати са обе стране, колико год је то могуће, а војно не учествовати. Када би се определили за Русију (где братски припадамо), Запад би нас преко НАТО дотукао, јер смо опкољени њиховим сателитима. Ако би се определили за Запад, ЕУ и НАТО, прво што би урадили проверени злочинци инсталирали би ракетне силосе на србском простору и ракете усмерили на Русију. Тада би Руси у самоодбрани у току напада на њу, први пут имали право да униште братску Србију. То западне администрације највише желе, јер су све ратне сукобе у последњих 117 година искористили за геноцид над Србима.

А, ситуција на Балкану се заоштрава због припреме Запада за коначни обрачун између западне и источне цивилизације. Реч је о престројавању снага. Исток (пре свега Русија и Кина) свесно настоје да поремете колико могу утицај Запада на тзв. Западни Балкан (тај назив је још један безобразлук настао у кухињама Института за управљање кризама) у припреми за освајање Истока. Ширење ЕУ и НАТО се зауставља управо на Балкану.

Те би било какве приче о бризи за српске интересе, који долазе из НАТО или ЕУ биле потпуна фарса. Они не знају за србске интересе. Они знају само за своје интересе и желе да их уценама, милом, или силом наметну. Уосталом, чланице Европске уније (некадашње „Старе даме“) васпитавају своју децу вековима уназад да су Срби „лоши момци“. Сви службеници ЕУ су васпитани од својих родитеља, у школи и уз помоћ медија, да Србе треба уништити.

Зато се и догодило да Европска заједница заједно са администрацијом Сједињених држава изазове рат против Срба и искористе Хрвате, босанске муслимане и тзв. Албанце као инструменте у рату против Срба. Писали су о томе наши преци попут Владимира Дворниковића, Јаше Томића, Ивана Мојића, Милоша Црњанског, Јована Дучића, св, Владике Николаја Велимировића, али сада наши политичари не читају и стално се ишчуђују потезима Европске уније. Не жели Србе нити Европска унија нити НАТО у свом окриљу. Зато ћемо платити велику цену, све док ту истину не схвате србски владари.

Владимир Путин и његова улога у свету

И Путина је изнедрило време. Сигурно је да је морао неко да стане на линију неутољивој западној похлепи. Не верујем да му је драго што ће му живот проћи у борби против језуитско-вавилонске немани. Али он јесте неминовност овог времена. Велика је ствар за човечанство што је Путин тако брзо успео да опорави Русију, али прозападни злочинци се никад не мире са поразом на путу ка грабљењу преосталих планетарних ресурса. Уколико успе да обесхрабри Запад, онда ће се Запад, тапкајући у месту, самоурушити - доживеће имплозију. Мораће да прихвати да је више од 2500 година бесмислено уништавао све - од људи до историје и културе, те да то више неће моћи.

Доналд Трамп је лицемер

Све што се догађа у Сједињеним државама ми делује природно и предвидљиво. Сједињене државе су у великој кризи. Нестају у процесима африканизације, исламизације и латинохиспанизације.

Долазак Трампа је покушај да се сачувају државе сједињене. Тешко да ће он то моћи.

С друге стране, имају улогу инструмента за успостављање такозваног Новог светског поретка. Ту касне, а њихови непријатељи су после 1999. године (агресије на СРЈ), прогледали, освестили се и ојачали. Трамп лицемерно сеје лажну наду и купује време. Свест људи не одређује њихово друштвено биће, него друштвено биће одређује њихову свест. Мултимилијардер не може мислити као сиротиња. Зато је Трамп лицемер. Сви путеви Сједињених држава се сужавају. Све је очевидније да следи одмазда за сва њихова непочинства.

Срби, своји највећи непријатељи

Мислим са су Срби себи највећи непријатељ, ма колико то чудно звучи. Да су свесни стварности, не би се самоотуђивали, самоодрицали и самопљували. Затим су то србски одроди (Хрвати, Бошњаци, Арбанаси, поцрногорчени Срби, помакедончени Срби...). Њихово отуђивање из рода преверавањем у туђе вере је погубно за Србе. Затим следи читава квантитативна, позитивистичка, језуитско-вавилонска, мамонистичка, западна цивилизација. Они не могу да опросте србску собственост. Нажалост, у њиховим рукама је економска, војна и политичка моћ. Они валадају планетом Земљом. Они су 2000. године Србију и окупирали.

О Војсци Србије

Могу да судим о војсци Србије коју волим и у којој сам (гледано архетипски, јер мислим на ЈНА, ЈА, ВЈ и ВСЦГ) некада зарађивао за хлеб, на основу података из средстава јавног информисања. Сматрам да није организована за одбрану и да је воде незналице. Војна моћ је иначе проблематична у друштву које је на изузетно ниском економском нивоу. Будући да иза свих потенцијалних агресора стоји НАТО, јасно је какав би био однос снага у следећем сукобу.

Што се тиче најављене набавке нове опреме, прозирно је да врсте наоружања и њихов тип одређује безбедносну опредељеност. Сви системи који се спомињу су одбрамбеног карактера. То значи да сви потенцијални непријатељи могу мирно да се припремају за евентуални напад на Србију. Генерал Алфред Краус је у књизи Узроци нашег пораза поменуо да свака земља која се спрема само за одбрану треба да буде сигурна да ће кад-тад бити нападнута. Мислим да сада у Министарству за одбрану и у Војсци нема ко да слободоумно мисли о најбољим ретним решењима. Намерно не кажем одбрамбеним.

НАТО пакт  

НАТО пакт јесте стална претња миру, свуда у свету. Појављује се у различитим модалитетима и „утерије мир“. Али, није НАТО проблем. Проблем су његови наредбодавци. Реч је о претпостављенима, о „мегакапиталиста“. Треба мало више знати о 'Црном папи' да би се добила јаснија слика о 'владарима из сенке'. НАТО је само оружани инструмент за успостављање 'Новог светског поретка'. Све док постоје језуити и мегакапиталисти, неће се НАТО урушити. Они га усмеравају и напајају енергијом.

Поруке политичком врху Србије, који (очевидно) не зна шта ради

Као прво да треба да оснују „мозак организације“ и окупе најумније људе који постоје у Србији. Друго, да организују одбрану у свим димензијама у којима је могуће напасти народ и државу. Треће, да боље сарађују са народом тако што ће радити за њега, а не за окупаторе. То ће народ знати да узврати својом приврженошћу напорима државе. Четврто, да очисте Србију физички, енергетски, душевно и духовно. Најлакше је почети од чистоће улица, поља и река. Можда би био добар и некакав „њу дил“. Да народ осети да је Србија његова, а да не 'блеји' и навија за њу. Нека то буде за почетак, јер је списак идеја бесконачан.

Али, ако кључни медији у Срби забрањују дијалог, разговор, научне расправе, било какве дискусије, враћамо се на окупацију, коју су извршиле језуитско-вавилонске елите. На готово свим медијима су уведене забране. На РТС су ми једном приликом рекли да не говорим о масонима, парламентаризму и Хагу. За мене, у окупираној Србији, то је нормално, а њихове одлуке само потврђују да сам у праву. Када будем имао приступ националним фреквенцијама и штампи, то ће значити да смо ослобођени од окупације. До тада ће и споменици у Србији сведочити о нашој неслободи.

Белешка за крај

Занимљиво је да се од 2000. године (за релативно кратко време) много тога променило, о неким од процеса је било речи у овом тексту. Европска унија је слабија (емигранти су је довели у стање тешке болести); Сједињене државе су слабије (не знају да ли је већи проблем спољна или унитрашња слабост и да ли је економска, војна или политичка). Русија и Кина су ојачале. У Србији су 'петооктобарци' у власти, отпораши уживају у издаји тако што су распоређени на функције са којих могу да пљачкају Србе и Србију. На кључним местима су у амбасадама, медијима и у великим системима. Када питате неког новинара (попут Миломира Марића) како то да је навијао за 'петокотобарце', он каже да је очекивао преокрет на боље. У ствари, сви људи из система стрепе од тога да ће доћи на власт типови истог кова и тражити њихове лустрације.

Сва је нада у томе да их замене прави Срби, који мисле не своје душе и не желе никоме зло, па и непријатељу. Нисмо приметили докле смо дошли, или то нико не жели да призна.

 

Извор: svetozarradisic.com

 

* Господин Светозар Радишић је пуковник Војске Србије у пензији, био је портпарол Војске Југославије. Доктор наука из области теорије ратовања, стручњак за војне стратегије и доктрине, посебно за неоружане облике агресије. Његова научна истраживања и сазнања су допринела развоју теорије ратовања и ратних вештина. Пуковник Радишић је један од првих упозоравао, још у годинама рата на простору бивше Југославије, на све оно што се тада и касније и догодило. Све до данашњих дана.