Удар на Дилму – удар на Латинску Америку

02.09.2016
Интервју са Борисом Мартиновим, замеником директора Института за латиноамеричке студије, Шефом одељења за међународне односе и спољну политику МГИМО.

Да ли се слажете да је напад на Дилму Русеф - ударац на БРИКС?

Борис Мартинов: Наравно. Пре свега, то је уда на Латинску Америку, које је се консолидовала у наступима према Сједињеним државама. Ово је контра-напад, овде се осећају елементи дугорочне стратегије, коју Сједињене државе до недавно нису имале. Одговор је био оно исто лево скретање из касних деведесетих и почетка двехиљадитих. Сједињене државе су забринуте због губитка утицаја у Латинској Америци, одлучили су да ураде нешто поводом тога и почели  то да спроводе. Овде се назире и дугорочни план и стварање Транспацифичког партнерства са учешћем земаља Пацифичке алијансе. Тако То је, такорећи, покушај формалне поделе, по вертикали, Пацифичке земље – Атлантистичке земље, и покушај неформалне поделе. Маурисио Макри сматра да је опозив праведан, док се Никарагва и Венецуела противе. Ту је подела, несклад.

Која је ваша прогноза, да ли је Русеф као политичар осуђена?

Борис Мартинов: Моје предвиђање је да јесте. Скренуо бих вам пажњу на још један важан аспект, на који до сада нису обраћали пажњу, али се мора стално имати на уму. Једна реченица коју је Дилма Русеф изговорила пре неколико месеци, када је почела та кампања, "нисам урадила ништа што не би урадио било који други председник Бразила. Зашто се према мени тако понашају?" У ствари, она није била умешана ни у какве корумпиране односе, без обзира колико су сви покушавали то да докажу. Да, постојала је нека нетачност у буџетским издвајањима: без консултација са Владом, нешто новца је потрошено на програме, укључујући и социјалне. На неки начин је наглашено да се давала предност неким државним банкама, односно, постојале су неке личне везе. Али није било корупције. Међутим, било је потребно пронаћи нешто - и то су и пронашли.

У данашњем свету, где је информација свеприсутна, где се, уколико је то потребно, увек може нешто ископати, било шта, када је јасно, које снаге располажу са главним изворима информација, државних лидера, који покушавају да одбране суверенитет својих држава, које воде независну спољну политику, човек мора бити крајње опрезан и изузетно прецизан.

У светлу онога што се дешава да ли се БРИКС претвара у РИКС?

Борис Мартинов: Не, исувише је рано говорити о томе, није коректно. Идеја БРИКС није чак настала ни у недрима партије ПТ, ни у Лулиној влади, иако је он ту идеју практично оживео. Идеја се појавила још за време претходне владе Фернанда Хенрика Кардоза, као идеја привилегованог партнерства такозваних земаља-китова. Бразил је исувише велика земља, да би тако олако одустала од онога што је већ постигла од почетка деведесетих. Ово је седма економија у свету, самоодржива земља. У свету постоје две самоодрживе земље - Русија и Бразил. Након што су откривене велике резерве нафте у тектонским плочама, Бразил је постао заиста самоодржив. Па онда још и свежа вода, тешки ретки метали - будућност научног и технолошког напретка.

Шта ће се десити сада са Бразилом?

Борис Мартинов: Бразил ће се опоравити. Знао је и за гора времена, а ја сам био сведок тих времена, када је у раним деведесетим Бразил био највећи дужник, 500 одсто инфлације, када су људи, добијали плату и трчали у продавницу да би одмах потрошили тај новац, јер су цене расле невероватном брзином. То је земља која је уронила у политички хаос, када је проглашен опозив председника Фернанда Кардоза. Историја Бразила показује да земља пролази кроз процес самочишћења, да би затим направила оштар скок напред. Криза и оштар скок напред. Не осећам велику забринутост за судбину ове земље. То је земља која ће остварити оно што жели. Статус највеће регионалне силе је већ постигнут, следи добијање статуса глобалне силе. Али не тако брзо. Ово наравно захтева реформе. Потребна нам је озбиљна политичка реформа.

Дилма је дала врло здраву идеју, која је подржана од стране већине Бразилаца. Ако се врати на место председника, она ће одржати референдум о превременим општим председничким изборима. Ова идеја је веома импресионирала велику већину Бразилаца, како показује статистика, више од 50 одсто. Али ова идеја, наравно, не импонује парламентарцима, сенаторима, који су загрејали места за себе.

Које су снаге у Бразилу сада главни конзервативци, главни носиоци идеје мултиполарности?

Борис Мартинов: То је наравно партија ПТ, партија ПМДБ, партија ПСДБ. У Бразилу не постоје отворено десничарске снаге, постоје оне либералније.

Необавезни десничари. У Латинској Америци је управо супротно: за традицију се боре левичари. У Европи то су десничари.

Борис Мартинов: отворено либерална политика је истрошила себе у Латинској Америци. Опет, велика сличност са Русијом. Најели смо се либерализма у раним деведесетим. Исто је било и у Латинској Америци: Председник Фернандо Кардозо је дошао на таласу огромне популарности, он је обећао да ће окончати корупцију и ставити тачку на инфлацију, да би Бразил постао велика сила за 4-5 година. И шта је резултат? Ужасна срамота, страшан колапс свега, њему се суди за корупцију, уклоњен је са власти, економија је у потпуном колапсу. То је либерализам. Тако да сада не постоје такве снаге које бране такву класичну либералну идеју. Користећи методу пробе и грешке Бразилци су тако одбранили  одређени модел. Ово је такође плус. То је економија приватне привреде са одређеним елементима либерализма, али са јаком улогом државе. Држава одређује стратегију развоја, пратећи стање друштвеног окружења, влада је веома активна у социјалној сфери. Овај латиноамерички модел, у овом или оном степену, донекле се шири и у једној наизглед веома либералној држави као што је Чиле.