Сједињене државе обезбеђују новац за ционистички пројекат "Израел"

05.10.2016

После неколико одлагања, 14. септембра је свечано потписан амерчко-израелски споразум о војној помоћи за период 2019-2028. Са израелске стране на церемонији потписивања је учествовао шеф националне безбедности Израела Јаков Нагел, а са америчке - његов колега Сузан Рајс, позната, пре свега, по томе што је заједно са Хилари Клинтон и Самантом Пауер, убедила Обаму о потреби за спровођењем интервенције у Либији.

Споразум је постао највећи договор те врсте у историји. Током наредне деценије, Сједињене државе ће дати Израелу скоро 40 милијарди долара, што је више од десет милијарди долара, у односу на финансијску помоћ у овој деценији. Управо овим средствима Израел ће спроводити своју војну кампању, т.ј. окупираће Палестину, Сирију и Либан.

Занимљиво је да се америчка војна помоћ Израелу повећава, а да званични Тел Авив ипак не учествује ни у једном рату.

Створити максималну нестабилност на Блиском истоку – то је оно што је у интересу Америке. Вашингтону не одговара постојање суверених држава које имају огромне залихе нафте. То и јесте разлог што су настрадали Ирак и Либија. Међутим, знамо да без обзира на тренутну ситуацију у Ираку и перманентни притисак Сједињених држава на ову земљу, експлоатација нафтних поља још увек није повољна за Белу кућу.

Чињеница је да је Влада Ирака успоставила одређене квоте за вађење нафте. Постоји мишљење да Сједињене државе за себе покушавају да створе повољније услове, захтевајући од својих сателита да одустану од заједничких пројеката са Ираком,чиме фактички уводе "неформалне санкције." Тако је, на пример, недавно, Јужна Кореја одбила да настави разраду бушотина у ирачком Курдистану, упркос чињеници да је пројекат трајао већ осам година и коштао Сеул 130 милиона долара. Чудном случајношћу, одлука о прекиду је била донета током дуге посете Генерала америчке војске Марка Милија, Јужној Кореји.

Штавише, постоје докази да је то оно о чему је разговарано током априлске посете Џона Бајдена Ираку - прве после четири године. С обзиром да још увек није познато да ли ће ирачка влада ублажити услове за производњу нафте, стварање нових извора напетости у региону финансирањем окупационог режима Израела – је нешто што сасвим иде у прилог Сједињеним државама.

Није случајно "међународна заједница" изненада приметила ратне злочине Израела у Палестини након мировног споразума који су потписали Тел Авив и Турска, према којем Турска има право да Палестини испоручује хуманитарну помоћ. Тако је делегација Међународног суда за кривичне поступке добила дозволу да сакупи доказе о ратним злочинима у сâмом Израелу. Према резултатима рада, овај суд има право да изда налог за хапшење војног и политичког врха земље.

Поред тога, Израел води изузетно агресивно политику према Ирану, који је у суштини језгро региона. Сједињене државе покушавају да ослабе ову земљу, користећи санкције и повлачећи изузетно агресивне потезе. Недавно су ирански авиони пресретачи још једном потиснули америчке бомбардере са својих граница. На брифингу, који је одржан након тог догађаја, портпарол америчког Стејт департмента Марк Тонер назвао је иранску природну реакцију  веома изненађујућим понашањем, што показује посебнан однос Сједињених држава према региону.

Такође, не треба заборавити да Вашингтон финансира не само Израел, већ и Саудијску Арабију, која је такође прекинула дипломатске односе са Ираном и тежи да га  дестабилизује помоћу терориста, које шаље преко немирних пограничних провинција - Балуџистана и Курдистана.

На пример, пре три дана, Исламска револуционарна гарда је поново саопштила да је ликвидирала у овим регионима две терористичке групе, које финансирају Саудијска Арабија и Сједињене државе. Доказано је учешће једне од група у крупном терористичком нападу 2011. године, када је погинуло неколико значајних и угледних иранских нуклеарних физичара, а нуклеарни програм Ирана је нешто што задаје озбиљну главобољу Вашингтону.

И, по свему судећи, Сједињене државе верују да ће највећа инвестиција - 40 милијарди долара, донети ништа мање дивиденди.

Међутим, све већи број америчких сенатора се изјашњава против било какве финансијске помоћи Израелу, а да не помињемо услове под којима је споразум закључен. Упркос чињеници да, за разлику од претходних споразума Тел Авив неће имати право да се обраћа Вашингтону за додатну помоћ, износ додељених средстава је много већи него што Сједињене државе тренутно троше на својим ратиштима. Управо због незадовољства унутар Сједињених држава, Израел је био у стању да избије додатни проценат који има право да претвори у шекеле.

Према првобитном плану, одбрамбени комплекс Израела, и поред свега, не би могао да добије ни цент од свих тих 40 милијарди долара, да у коначној верзији није речено да он има право да око 30% средстава претвори у шекеле и, самим тим, плати и наручи опрему код својих произвођача у оквиру одбрамбене индустрије, што ће у суштини врло позитивно деловати на његову привреду. Управо због неслагања око ове тачке потписивање уговора је одлагано неколико пута.

Један сат пре потписивања споразума прочула се изјава израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа, у којој је он, ликујући, указао на значај овог споразума, помињући износ без преседана, на који се исти потписује. Шта ће бити цена за милијарде – постаће јасно у блиској будућности, тим пре што су разговори око смене власти у Израелу већ почели.

У многим градовима Израела настављају се масовни протести ултраортодоксних против владе, који су у вези са примедбама због позивања православне омладине у војску и настављања радова на реновирању суботом. Министра који је надлежан за рад, Нетанјаху је оптужио за организовање пуча против њега, а подршка опозиције за спровођење преврата је омиљена тактика Вашингтона.