Руски космос против америчког простора

13.04.2016

У Русији се 12. април слави као Дан космонаутике. Прво путовање човека у космос догодило се 1961. године, а први човек у космосу био је Јуриј Гагарин. На совјетски свемириски програм, Сједињене државе су одговориле стварањем Арпанета (ARPANET), којим су постављене основе Интернета. То говори и да надметање није само технолошко, са идеолошким слоганима.

Реч, “космос,” која се у Русији највише користи, потиче од старогрчке речи “поредак”, а на енглеском, реч “простор/свемир” истовремено садржи и идеју проширивања према некој сфери, која је следећи корак у освајању земље, мора, ваздуха.

Путовања у космос су увела космократију у геополитику, па је крајем XX века, Еверет Долман (Everett Dolman), професор Компаративних војних студија на Школи за напредне ваздухопловне/свемирске студије Ваздухопловних снага САД, предложио увођење термина “астрополитика”. Он каже: “Освајање свемира за друштво мора бити морални императив, неопходнан за опстанак људске расе, а људи себе треба да доживљавају као најбоље могуће опремљене да владају у овој арени...”. Он не мисли на на људску расу уопште, он мисли на њену англосаксонску подврсту, која се формирала након ратовања са многима, широм земаљских пространстава. Ово се зове “Дух границе”, овај став је заговарао Фредерик Џексон Тарнер (Frederick Jackson Turner) крајем XIX века, а сада је достигао космичке висине. На свом почетку, “Дух границе” је уништавао многобројна индијанска племена, а сада Сједињене државе експеримент понављају на космичком нивоу. Није баш потпуно случајно да су серијал “Ратови звезда”, остали класици научне фантастике, познати филм Аватар, настали у Сједињеним државама; то је сâмо још једно назадовање Колективног несвесног свих следбеника “Духа границе”, који је сада у људском облику и опремљен је методама културолошко-информативне манипулације.

Сједињене државе покушавају да претворе такве фантазије у стварност; научно  истраживање и оптимистични глобализам су присутни и у стратегијама Беле куће.

Тимоти Кример (Timothy Creamer), пуковник Војске Сједињених држава и инжењер лета на свемирској станици је 22. априла 2010., са својим колегама (још једним Американцем – капетаном, двојицом Руса - инжењерима лета и Јапанцем), са Међународне свемирске станице послао поруку на Земљу преко Твитера. Њихов први твит из космоса је био прилично безазлен за све кориснике Твитера: “Здраво Твитераши! Ми сада твитујемо УЖИВО са Међународне свемирске станице – први твит из Космоса, икад! Ускоро још, пошаљите питања.”

Подсетимо се да је Твитер активно коришћен 2009. године у масовним нередима у Ирану и исте године у Молдавији на демонстрацијама, које су назване Твитер револуција.

Други ниво космократије је основа контроле космичких пространстава. Сједињене државе су поставиле мрежу контроле спољног простора на свим острвима и континентима. Циљ је подстицати актуелне ситуације као основни елемент мрежног рата. Према америчкој војсци, то ће омогућити Сједињеним државама да достигну потпуну надмоћ у космосу и “спречити свемирски Перл Харбор”. Научна елита Сједињених држава, описује ствар деликатније: откривати и пратити свемирске објекте као што су сателити и орбиталне рушевине. Бивши астронаут и генерал ваздухопловних снага, шеф стратешке команде Кевин Хилтон је изјавио да је питање свемирских рушевина без одговора: Земља у својој орбити има око 15 000 рушевина и делова сателита или других леитилица. “Процењује се да ће број порасти и до 50 000, у не тако далекој будућности”, рекао је и позвао друге државе да се овај проблем заједнички решава.

Занимљиво је да су на идеју о коришћењу космоса за одлагање отпада дошли и Совјетски савез и Сједињене државе. Совјетски научник Капица је 1959. године предложио да се нуклеарни отпад шаље у космос. Шлезингер је 1972. предложио исту ствар, уз коришћење шатла за вишекратну употребу. Ово питање није решено све до данас.

Ипак, милитаризација космоса је и даље озбиљан проблем. Пентагон је средином двехиљадитих поставио нове циљеве у овој области: конструисање ваздушног анти-сателитског оружја, освајање свих телекомуникационих сателитских система, вазушни и космички ласери, вештине истраживања дубоког космоса и масивније карго свемирске летилице. Постављни су сателитски системи за надгледање, али са другом сврхом, конструисани су и ласерски системи.

У књизи, Следећих сто година, Џорџ Фридман (George Friedman), фантазира о томе да ће циљ војне и политичке контроле  ускоро бити постављање сателита који носе оружје за масовно уништење. Сада се спроводи минијатуризација оружја и разних аутоматских система. Стручњаци кажу да ће ускоро нано- и пико-сателити бити пречника 9,9 цм.

Ово је захтевало одговор: Владимир Путин је позвао на спречавање милитаризације космоса, а то је подржала и Генерална скупштина УН и усвојила резолуцију Међународна сарадња у мирољубивом коришћењу космоса. Међутим, због конструисања свог система ОМУ (оружја за масовно уништење), Сједињене државе су одбиле да потпишу документ и сада оптужују друге државе за милитаризацију космоса.

Сада се показују и слабости космичког програма Сједињених држава (на пример, зависност од руског ракетног мотора), док је, Русија напротив, поново постала космичка сила. Нови космодром ће ускоро бити готов, а први сателити ће бити послати у Земљину орбиту.

Тако је Кантова теза “о звезданом небу над нама и моралном закону у нама” поново постала важна.