Кибер претње изнутра: Како Сједињене државе манипулишу Интернетом

13.10.2016

Њујорк Тајмс (The New York Times) је 8. октобра објавио чланак посвећен америчким оптужбама да је Русија починила хакерске нападе, који су утицали на ток кампање за председничке изборе. Аутори указују да Обама не може само јавно да окривљује Москву, већ треба да донесе посебан налог о специјалним санкцијама, као што је урађено са Северном Корејом, након што су упали у рачунаре филмског дела, компаније Сони (Sony Pictures Entertainment). Осим тога, Министарство правде Сједињених држава може да утврди ко је одговоран, као што је то урађено са неким официрима Народне ослободилачке војске  Кине, који су били оптужени за хакерске нападе. Аутори, такође, одмах наводе и да Русија води хибридни рат против Украјине, који је већ добио и дигитални облик.

Како би се ово нагласило, у чланку се цитира национални обавештајни директор Сједињених држава, који је 7. октобра изјавио: "Ми верујемо, на основу обима и осетљивости ових напора, да су ова деловања могли да одобре само највиши званичници”. Амерички стручњаци немају никакве сумње да суу ове нападе извели Руси.

Како новине пишу, ова оптужба је заснована на “прикупљеним подацима Националне безбедносне агенције (NSA) преко 'импланта' у иностраним компјутерским мрежама, укључујући и руску, вероватно.”

Да би било још уверљивије, чланак се позива и на немачке и француске обавештајне службе, према чијим информацијама су руски хакери напали немачку компанију ТисенКруп (ThyssenKrupp) и француски ТВ канал TV5Mondе. Хакерском тим чак има и шифровано име: Модерни медвед и они су, наводно, одговорни за хаковање сервера у Белој кући, Стејт департменту и Генералштабу Пентагона. Штавише, ту је и специјализовани хакерски колектив из Русије под називом Енергични медвед, који се интересује искључиво за циљање енергетских инфраструктура и повезаних предузећа у Сједињеним државама, Канади и Европи.

Нема сумње да постоје различите врсте хакерских група које се баве најразличитијим активностима, почев од политичког деловања do обичнih преварa. Најинтигрантнији део текста је о методи НСА која, према теорији Американаца, може да идентификује извор напада. Али ово је само део истине. Проблем је много озбиљнији.

Шејн Харис, аутор књиге "@War. The Rise of Military-Internet Complex" (“Кибер рат: јачање војног Интернет комплекса”, издата 2014. године) детаљно описује како су ФБИ, НСА, и Кибер команда, корак по корак, развијали шпијунске програме и уводили их у рачунарске мреже широм света. Стручњаци из америчких обавештајних служби су писали хиљаде, ако не и десетине хиљада “багова”, који могу да мирују у нечијем компјутеру годинама, а да се онда, у правом тренутку активирају, само да би извршили одређени задатак. У Ирану, на пример, то је био случај са програмом-вирусом у центрифуги, кога су на крају назвали Stuxnet. Колико само таквих програма има, који у Русији седе и чекају; чак ни америчке службе могу да не знају на коју су мрежу повезани.

Толико се често догађа убацивање тих програма-вируса у рачунаре, и то насумичним ширењем заражених медија, у нади да ће се негде “залепити”. Један од поступака за преношење и ширење ових програма је када неко случајно у свој  рачунар убаци УСБ флеш меморију или CD налик на лиценцирани диск (или програм са играма), а затим зараза иде од једног до другог.

Али постоји и серијска производња тога, као што су специјално дизајниране рупе у програмима, које су многе америчке компаније почеле да уграђуу у своје лиценциране производа на захтев служби безбедности после 11. септембра. Ту је и произведени хардвер, који проналази свој пут на светском тржишту.

Шејн Харис у књизи описује један невероватан случај који показује да такви поступци могу бити резултат утакмице између различитих група. У децембру 2011. године, након што је аналитичка компанија Стратфор сазнала да хакери из групе Анонимус планирају да упадну на сервере Стратфора, уместо издавања упозорења и уместо заштите сервера, компанија је једноставно дозволила да рачунари две недеље упадају на сервере, гледала како се краду информације, не само оне важне Стратфору, него и поверљиве податке недужних претплатника из разних земаља. Касније је откривено да је хакер са алијасом Сабу, из врха ФБИ добио дојаву и усмерио десетине других хакера да нападну владине инсталације. Током изрицања казне, узета је у обзир његова активна сарадња са америчким властима.

Последице напада на различите циљеве у већини земаља су намењене хакерима појединцима и групама. Чак и ако неки од њих буду ухапшени, није могуће идентификовати стварни извор издавања наређења, по којима они делују.

Исто тако, хаковање сервера америчке Демократске парје или владиних компјутера, могу бити изведени са територије Русије, али то и даље не значи да су то учинили хакери блиски Кремљу, што либерали-атлантисти и њихови медији непрестано понављају. Хаковање сервера Демократске партије су вероватно извели директни или индиректни агенти америчких обавештајних служби.

На крају крајева, главни фактор је географија. Неко стварно жели да Русију квалификује као место са којег се намерно крше закони и норме других земаља. Како манипулисање проблемима домаће политике није прошло у Сједињеним државама (чак су покушали да створе вештачку опозицију, која се између себе свађала, али је добила средства издвојена за политичке пројекте), дошли су до тога да проналазе рањивост на међународној сцени. Али то није успело у Сирији, па је изабран кибер-простор.

То је феномен коме недостаје спремна дефиниција, али се може повезати са питањима националне безбедности. Овде је згодно присетити се Талинског приручника (Tallinn Manual). Овај приручник није водич за акцију или политички документ НАТО земаља, већ је углавном саветодавне природе. Ипак, високи амерички и западно-европски званичници воле да се односе према њему као према моделу норми, вредности и политичких средстава за вођење војних операција. Талински приручник је, подсећамо, развијен након кибер-напада на власти инфраструктуру Естоније, одмах након инцидента Бронзани војник, који је био прилично успешна провокација усмерена на погоршање етничких сукоба у земљи. Тада су навођене  сличне тврдње да су руски хакери нападали естонске банке.

Као резултат, имамо прилично јасну слику на којој се геополитички дуализам понавља у кибер простору.

Али, ако можемо распоредити тенковске дивизије и С-300 на нашем физичком простору и на тај начин бранимо суверенитет и интегритет наше земље, онда је специфичност кибер простора таква да је непријатељ већ дуго ту, са нама. У циљу чишћења читаве кибер-инфраструктуре у Русији, поттебно је људстворадна снага је потребна, то јест, стручњаци из различитих области, од развоја софтвера до ситуационих анализа и ресурса, то јест, домаћих компоненти и самих рачунара.

Ово ће морати да се уради, пре или касније. У петој димензији рат је већ почео и морамо бити спремни да се суочимо са изазовима.