Дугинове смернице: О црвеном терору

09.09.2016

Пети септембар бисмо могли да прогласимо за "Дан револуционарног терора"!

На тај дан 1793. године, Француска национална скупштина је званично прогласила стање терора који је, наводно, био неопходан да би се заштитиле тековине револуције. У двадесетом веку, на овај исти дан 1918. године, бољшевички Совнарком (Совет народных комиссаров) Скупштина народних комесара, јасно правећи историјску паралелу, прогласио je почетак "Црвеног терора". Оба догађаја су логички међусобно повезана.

И у Француској и у Русији на власт су дошли радикални револуционари, представници изразите мањине народа.То су биле револуционарне елите, бескруполозно острашћене, хиперактивне и сурове. Али најважније, они су о себи мислили као о сили са историјском мисијом. Они су били творци будућности и, у име те будућности они су, не жалећи, уништавали прошлост. Револуционарна диктатура јакобинаца или бољшевика - била је диктатура времена, која се на суров начин обрачунавала са прошлошћу, и више од тога, са вечним!

И ти, и други револуционари су себе видели као снагу прогреса, модернизације, развитка
уништавајући пасивни отпор Традиције. У оба случаја терор је имао једну исту природу - то је био терор крваве Модерне, окренут свом жестином и бескрупулозношћу против Традиције. Жртве, и јакобинаца и бољшевика су били представници свих трију традиционалних слојева, европског и шире, индоевропског друштва: свештеници, војна аристократија, ноблес на челу са краљем или царем и сељаци. Те три друштвене групе су чиниле стуб европских друштва од памтивека и без обзира на то што је хришћанство донело са собом веру у новог Бога у правог Бога, Исуса Христа, оно није пореметило тај вечни систем индоевропске традиције.

Француска буржоаска револуција и руска пролетерска револуција су билe усмеренe сурово против све три класе: прва у име бунтовничких буржуја, покренутих масонским фанатицима-секташима, другa у име градског пролетеријата кога, уосталом, у Русији на почетку ХХ века практично није ни било, као неке значајније друштвене снаге

Разуздане, фанатичне, манијакалне групе револуционара представљајући "мали народ" у смислу Огиста Кошена, усмериле су терор на практично целокупно друштво, где год би успевали да освоје власт. Јакобински и бољшевички терор су били геноцид народне већине и у Француској и у Русији. Kрвави лудаци прогреса, демократије и комунизма ради заштите своје криминалне идеологије удавили су у крви целе државе. При чему се смисао револуционарног терора није толико састојао у истребљењу народа колико у његовом застрашивању.

Сада можете веровати само у Модернизам и његове митове - слободу, једнакост и братство, у масонску тријаду, позитивистичку науку и световну власт. Свак осумњичен за симпатије према Традицији, према религији, класном друштву или аристократском систему вредности према монархизму, сурово је уништаван.

Бог је био проглашен непостојећим. Свештенство је било предмет личног уништења, како у Русији тако и другде. Аристократија по правилу наклоњена монархизму, али у целини сва аристократија се резала у корену, а сељаци, верни древним обичајима, претварани у градске медиокритете лишене рода, корена и обичаја својих предака, са одређеним резервама за савремену Европу се данас може рећи да је верни резултат Француске Револуције.

Са одређеним резервама за савремену Европу се може данас рећи да је изворни резултат Француске револуције. Масонске вредности, крвавих јакобинских терориста су данашње вредности Европске Уније (ЕУ). Европа је толерантна само према онима који признају њене анти-хришћанске, анти-традиционалне, модернистичке и пост-модернистичке норме као крајњу истину. Али ако се неко озбиљно заузме за Традицију, за индо-европско наслеђе, за Цркву и вечност и одбаци изазов савременог света, онда се одмах јавља истински Јакобинска, револуционарна природа савремене Европе, одмах следе оптужбе о фашизму - иако је и Хитлеров нацизам само још једна верзија револуционарног терора - типично европски и модернистички по својој природи.

И, све док Европа живи у сенци масонске антихришћанске идеологије, она се не може променити. Крваве сене Револуције држе је у стиску, једном и заувек дају европској цивилизацији импулс кретања ка понору.

Али, и код нас у Русији, крвави дух бољшевизма није потпуно нестао. Наравно, црвени терор је имао и сопствени, руски облик. Отуђење елите од народа је било толико велико, да се постепено развила унутрашња мржња већине Руса према прозападној елити, која се понекад понашала према сопственом народу,као према покореном, поробљеном локалном становништву, а вође црвеног терора су проповедале једну апсолутно неруску идеологију, преузету од Запада и усмерену против најдубљих, светих стубова руске душе, против њеног светлог хришћанског дела.

Неки од ватрених руских патриота су у црвеном терору видели освету исконске Русије. Тако је велики Кљоев писао: "Црвени убица је светији од светих путира" и призивао црвеноармејце у духу радикалних староверника: "Спалимо све браћо!"

Али, касније су сви национал-бољшевици скупо платили за своје визије Совјетској Русији. Црвени терор је био феномен Модерне  и он је уништио Традицију.

Док не будемо разумели ово и док неназовемо ствари правим именом ми нећемо моћи да се ослободимо од крвавих загрљаја прошлости и уздигнемо у праву руску будућност.

Све најбоље. Гледали сте Дугинове смернице о револуционарном терору. Јакобинци и бољшевици су крунисали свој терор скрнављењем цркве, убиством, и обарањем традиције, али Бог, Цар и Традиција су вечни корени нашег идентитета и граница се овде повлачи.

Тако - за кога се Ви одлучите.