Девет кључних тачака Директне линије са Владимиром Путином

16.04.2016

Председник Русије Владимир Путин је 14. априла имао традиционалну Директну линију. Сваке године, руски председник четири сата разговара са грађанима из свих делова Русије, са људима из кулутуре и са познатим политичарима. Поред других питања, дотакнута је и тема руске спољне политике. Председникови ставови су непромењени: главни циљ су заштита и одбрана суверенитета земље и рад на стварању праведнијег светског система.

1. Фундаментализам слободног тржишта

Председник је прво поменуо економске теме. Према Путиновом мишљењу, економска стратегија коју је развио либералноекономски блок руске владе је, начелно, у реду. Он сматра да се Русија успешно суочава са последицама кризе и притиском санкција. Путин је показао да ће наставити да подржава либерални приступ економији, са тржиштем као основом. Штавише, нагласио је да ће се неолиберални тренд руске економије интензивирати. Бивши министар финансија, близак прозападној опозицији, а према коме патриотски део друштва гаји мржњу, дели Председниково мишљење:

“Сагласили смо се да ће се он активније укључити у Председнички савет експерата, могуће као заменик председавајућег. Такође, може радити са неком од  ефикаснијих агенција, које су раније формиране – на пример, Центар за стратешка истраживања, који обликује стратегију како за блиску бућност, тако и за период после 2018. или касније”.

2. Равнотежа моћи

Истовремено, Путин тежио да успостави равнотежу између представника либералних и патриотских снага у владајућој елити. Моментално је стао у одбрану чеченског лидера Рамзана Кадирова, против кога је либерално крило руске елите активно започело кампање пуне увреда и омаловажавања. Путин је истакао да је Кадиров важна личност која осигурава безбедност на Руском Кавказу:

“Он никада не би могао на води ниједну републику у Руској федерацији, да не постоји поверење да ће он направити добар избор. Знате, ти људи су спремни да ризикују све, укључујући и животе. Једном ми је рекао: 'Дозволи ми да часно умрем.' Они су стварно спремни на то, али само ако се поклапа са интересима њиховог народа.”

3. Сирија

Пажња је усмерена и на тренутно кључно питање међународне политике, а то је Сирија. Председник Путин сматра да се повлачење руских трупа из Сирије догодило у правом тренутку и да је обустављање напада на Алепо било неопходно. Ипак, Путин је напоменуо и то да се Русија неће у потпуности повући из Сирије.

“Али, нисмо ми у Сирији једноставно устали, отишли и све оставили. Дозволите ми да истакнем да ми јесмо повукли већи део наших снага, али смо осигурали да, након нашег повлачења, сиријска армија буде у добром стању и да настави сâма озбиљне офанзиве, уз подршку наших преосталих снага тамо. И видели смо да је након нашег повлачења, сиријска армија преузела Палмиру и бројне друге стратешки важне градове. Број градова у којима је на снази примирје се повећао од нашег одласка. Полажемо наде у то примирје, добродошла је подршка са било које стране, укључујући и Русију, јер то може довести до успостављања мира.”

4. Односи Русије и Турске

Односи са Турском су такође били поменути. Руски председник је показао вољу да поново успостави пријатељске односе са овом земљом. Путин је рекао:

“Све у свему, имамо добре односе са нашим суседима. Турску видимо као пријатеља, а турски народ као пријатељски народ са којим ћемо сигурно наставити да градимо пријатељске односе.”

Али, Путин је коментарисао деловање Ердогана и украјинског вође Порошенка и наговестио да њихово антируско деловање против грађана њихових држава може само довести до рушења тих режима:

“Рекао бих да човек не може спасити оног ко је решио да се удави. Али, свакако смо ту да пружимо нашим партнерима помоћ и руку пријатељства, ако то прихватају”

 

5. Украјина

Руски председник је још једанпут нагласио да тражи да Украјина спроводи Споразум из Минска, да Донбасу додели посебан статус и позвао Запад да изврши притисак на украјинске  власти. Они саботирају спровођење мировног споразума и, штавише, изазивају нови талас насиља и ескалацију сукоба:

“Међутим, ако украјинске власти и наши европски партнери заиста желе да  кренемо правим путем и стигнемо до правог циља, то захтева заједнички рад са  партнерима у Кијеву, где су председник, одлазећи и долазећи премијер и читава опозиција на овај или онај начин повезани са западним државама. Употребите свој утицај који имате на њих, уместо што стално понављате да Москва треба да спроведе  ово или оно. Ми смо урадили све што је требало да урадимо и сада је ред на њих да ураде нешто.”

Председник је потврдио да је Русија спремна да направи највећи могући број уступака Украјини и рекао да прихвата ОЕБС-ове миротворце на линији раздвајања.

6. Сукоб у Нагорно Карабаху

Путин је нагласио да је заинтересован за смиривање ситуације на Јужном Кавказу и за мир између Јерменије и Азербејџана:

“Ово питање је прилично осетљиво и верујем да би требало бити опрезан – као и  код познатог принципа у медицинској етици, “не нашкоди”. Ово је дугогодишњи  проблем, а сукоб је био замрзнут. Нажалост, догодио се талас насиља. Потрудићемо се да разрешимо ово питање и нађемо решење прихватљиво за обе  стране.
За Карабах су, наравно, потребна дугорочна решења. Дозволите ми да нагласим да се до њих може доћи само политичким средствима и компромисима, што звучи као фраза, али заиста ми ништа друго не пада на памет.”

7. Офшор и Голдман Сакс

Према мишљењу Председника Русије, иза такозваних Панамских папира су мултинационалне компаније из Сједињених држава, посебно Голдман Сакс.

“И, ко је укључен у ове провокације? Знамо да има запослених у званичним агенцијама Сједињених држава; написан је неки чланак, а ја сам питао мог секретара за медије Дмитрија Пескова где се прво појавио – Зидојче Цајтунг (Süddeutsche Zeitung). Те новине су део холдинга који припада финансијској корпорацији Голдман Сакс, из Сједињених држава. Другим речима, обично лопов виче 'држ'те лопова'."

8. Против идеологије Сједињених држава

Руски председник је и овом приликом критиковао идеологију посебности Сједињених држава. Истакао је да се садашња идеологија Сједињених држава и тежња Русије ка мултиполарном светском поретку не поклапају:

“Ипак, ако они делују на основу лажне претпоставке о својој посебности, то значи да ће тражити и посебна права и посебан статус. То је гносеолошка погрешка, кажу неки стручњаци. Од посебног значаја је пронаћи узрок проблема и не деловати са позиције силе и диктата, или позиције империјалних амбиција. Потребно је деловати са поштовањем према сваком партнеру, и наравно, према Русији. Без тога, није могуће развијати модерне, демократске међународне односе.”

 

9. Евроазијска економска заједница и Европска унија

Председник Путин се дотакао и разлике између евроазијских и европских интеграција. Подвукао је да пораст евроскептицизма указује на непосредну потребу за новом моћном политичком опцијом у Немачкој -  а то је партија “Алтернатива за Немачку”:

“Данас, усред текућих криза, таласа избеглица и незадовољства [јавности], појавила се нова партија: Алтернатива за Немачку.”

За разлику од Европске уније, Евроазијска унија би требало, према Путину, да буде плод добровољне заједнице суверених држава. Овај модел интеграције заговарају европски евроскептици, којима се једино не допада грозна ЕУ бирократија, али има се допада идеја европске солидарности.

“Да ли ће Евроазијска економска унија имати своју валуту? Ово је велика тема, уопштено говорећи, занимљива. Можда ће једног дана бити и могућа, али једино ако би државе чланице Евроазијске економске уније имале исти став о економској структури и развоју.
Ми бисмо на сваки начин морали да избегнемо грешку Европске уније, која је увела заједничку валуту. Разлика између економија земаља чланица је била толика, да је довела до великих изазова, какав је била грчка криза. Држава је добила средства помоћи од ЕУ, али то није подстакло економски развој, нити је  побољшало структуру грчке економије. Ова питања се морају имати у виду у Евроазијској економској унији, и потребно је кретати се корак по корак. Наравно да је све добровољно и о свему морамо имати потпуни консензус. Треба да сви, у оквиру Евроазијске уније, и Русија и њени партнери, желе исто.”

Одговарајући научнику, која се преселила у Русију из Литваније, Путин је рекао да је либерална идеологија, која преовлађује у Европској унији слаба да би се супротставила претњама тероризма, наговештавајући да би напуштање Шенгена можда могло да буде решење:

“Европа се заиста суочава са многим изазовима и вероватно је сада сигурније бити у Сибиру него у Паризу или Бриселу. Ово кажем без ироније – напротив, крајње сам озбиљан, уз дужно поштовање нашим колегама који покушавају да савладају тероризам у не тако лаким условима европског либерализма.

Терористи данас активно користе покрете за слободу, област Шенгена и многе друге ствари које се тичу данашњих слобода и прилично је тешко борити се против тога поред важећих закона.

“Русија није део зоне Шенгена и мислим да с правом можете говорити да се сигурније осећате као неко ко сада живи Томску у Сибиру, него што бисте се осећали у Европи.”