Србија домаћин 22. Годишње конференције Међународног фонда јединства православних народа

Са свечаног отварања, 11. април, Дом културе, Пирот
Извор: ТАНЈУГ, Уредништво: Катехон
Фото: http://www.ambasadarusije.rs

Хришћанство и избеглиштво

У Пироту се од 11. до 13. априла одржава 22. Годишња конференција Фонда јединства православних народа, посвећена проблему избеглиштва. Овогодишња тема, “Хришћанско поимање избегличког проблема у светлу актуелне реалности", окупља педесетак представника влада, парламената, верских заједница, научних установа, политичких странака и друштвених организација. Предвиђено је да се на крају Конференције усвоји Резолуција и други завршни документи на тему избегличког проблема на Блиском истоку и у Европи.

Конференцију је 11. априла у пиротском Дому културе отворио председник Републике Србије Томислав Николић. Скупу су се обратили и Њ.Е. Господин Александар Чепурин, амбасадор Руске федерацију у Србији, председник Фонда јединства православних народа проф. др Валериј Алексејев, представници Владе и Парламента Републике Србије града Пирота. Прочитане су поздравне поруке патријарха српског Иринеја и председника Државне думе Руске Федерације Сергеја Наришкина.

Европа и принципи

Председник Републике Србије, Томислав Николић је на отворању Конференције, између осталог, рекао: “...Учење хришћанске љубави ретко је у историји било на већем искушењу од овог у наше време, када нам из далеких земаља стиже силан народ бежећи од рата и глади, од смрти. Сви принципи које промовише Европа, данас су на најтежем испиту у сâмој Европи. Колико солидарности, саосећања, колико помоћи и доброте је Европа, која је све уредила законима, спремна да пружи, сада већ милионима избеглица које траже спас на Старом континенту?...”

Амбасадор Руске федерације, Њ.Е. Господин Aлександар Чепурин је рекао да придаjе велики значаj конференциjама Фонда и да их види као уникатни формат за диjалог о ширем кругу актуелних проблема. Чепурин jе истакао да jе талас миграциjа коjи jе "запљуснуо" Eвропу бумеранг и одговор на акциjе НATO и Запада после стварања хаоса под изговором лепих речи о неопходности "демократиjе" на Блиском Истоку и у Северноj Aфрици. "Eвропа jе показала да jе неспремна на такав изазов. Заоштрили су се социjални проблеми, расту нетолеранциjа, ксенофобиjа, а миграциони притисак довео jе до значаjног погоршања безбедносне ситуациjе у Eвропи", рекао jе Чепурин.

Међународни фонд јединства православних народа

Фонд је основан 1995. године и ради под покровитељством Московске патријаршије и Патриjарха Mосковског и целе Русиjе Kирила. За 21 годину постоjања организовао jе броjне хуманитарне програме чији је циљ повезивање православних народа широм света.

Председник Међународног фонда jединства православних народа, проф. др Валериj Aлексеjев је рекао да jе тема Kонференциjе веома актуелна за политичаре не само у државама савремене Eвропе, већ и Aфрике, Aзиjе, Блиског истока, те да jе очигледно да се свет покренуо и да су милиони људи прогнани са своjих огњишта из више разлога. Tи разлози су, према његовим речима, претња од масовног тероризма, религиозна нетрпељивост, сиромаштво, расна и национална мржња, али и себичност, подмуклост и таjни политички сценарио глобалних политичких играча.

Председник Србије Томислав Николић се захавалио Фонду на престижној награди “Алексеј II” која му је додељена приликом недавне посете Москви. Добитник ове награде је пре неколико година био и најбољи светски тенисер Новак Ђоковић.

Православни скуп у Малом Јерусалиму

Са евидентираних 27 цркава и манастира, Пирот је некад називан Малим Јерусалимом. Најпознатији манастир у овом крају је манастир Св. Јована Богослова или Погановски манастир, од 1979. године на листи УНЕСКО. Овај значајни споменик српске средњовековне културе се налази 20 км југозападно од града, на пропланку кањона реке Јерме. Саграђен је последњих година XIV века у моравском стилу од ломљеног камена пешчара и кречњака. Овај манастир је познат и из многих филмова српске и југословенске кинематографије.

Име Мали Јерусалим, Пирот је добио и због развијеног занатства и трговине. Положај Пирота на Војном путу (Via Militaris) је допринео овом развоју. Војни пут је спајао Блиски исток и Балкан, а водио је од Београда до Константинопоља, данашњег Истанбула. Траса Војног пута кроз Србију изграђена је 33. године после Христа. Пут је био широк 9 корака или 6 метара. Био је поплочан камењем или посут песком. У ратовима је служио за војна кретања, а у миру је био трговачки пут.

Одржавање Годишње конференције Међународног фонда јединства православних народа у овом старом српском граду је вишеструко симболичко - град се налази у пограничном појасу и на избегличкој руту, а некада раније је имао и надимак Мали Јерусалим.